Jermenija i Azerbejdžan već šest dana ratuju oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, što je najžešći sukob ove dve bivše sovjetske republike od 1994. godine.
Rusija i SAD pozivaju na momentalnu obustavu neprijateljstava, a čelnici EU su posle prvog dana samita u Briselu poručili Turskoj da prestane da se meša u ovaj sukob.
Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske koja je na strani Azerbejdžana, uzvraća: „Neprihvatljivo je da sada SAD, Rusija i Francuska traže prekid vatre kada su ignorisali ovaj problem 30 godina“.
Novi oružani sukob Jermenije i Azerbejdžana počeo je u nedelju, 27. septembra, a do sada je poginulo više od 120 ljudi – civila i vojnika.
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- .Jermenija: Sve što treba da znate
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
U četvrtak su u Nagorno-Karabahu ranjeni francuski i jermenski novinari, posle čega je predsednik Francuske Emanuel Makron na Tviteru poručio: „Svi ćemo se zajedno suprotstaviti, budite sigurni“.
Azerbejdžanske vlasti optužuju Jermeniju da „za ostvarivanje svojih ciljeva koristi strane novinare“ i da „nije preduzela mere kako bi novinari bili bezbedni u opasnoj zoni“, prenela je ruska informativna agencija Interfaks.
Jermenija je, u međuvremenu, povukla ambasadora iz Izraela nakon saznanja da je ova zemnja snabdevala Azerbejdžan oružjem.
Iako su i Jermenija i Azerbejdžan do sada odlučno odbacivali predloge o pregovorima, Rusija je, u međuvremenu, ponudila da bude posrednik u razgovorima dve bivše sovjetske republike.
Makron: I Putin zna da u Nagorno-Karabahu ima plaćenika iz Sirije
Od izbijanja sukoba ovog vikenda, spekulisalo se da su na strani Azerbejdžana angažovani plaćenici iz Sirije.
BBC arapski servis je u sredu razgovarao sa Sirijcem koji je potvrdio tačnost ovih navoda.
Sirijac Abdula (ime je promenjeno) ispričao je kako je nekoliko stotina muškaraca uzrasta od 17 do 30 godina vrbovano iz delova Sirije koji su pod kontrolom Turske.
On tvrdi da su prošle srede, četiri dana pre početka oružanih sukoba u Karabahu, prebačeni u Azerbejdžan i raspoređeni nedaleko od pojasa na kojem se trenutno vode borbe.
Prebacivanje plaćenika u Azerbejdžan obavljeno uz saglasnost turske vojske i Sirijske nacionalne armije, kao i da je plaćenicima rečeno da će za nadoknadu od oko 2.000 dolara samo čuvati pograničnu teritoriju, a ne i da će učestvovati u borbama, tvrdi ovaj izvor.
Pogledajte: Razgovor sa Sirijcem koji ratuje u Nagorno Karabahu
O prisustvu sirijskih plaćenika u pojasu ratnih dejstava takođe su pisali BBC turski servis, agencija Rojters, britanski Gardijan i američki Tajm.
U Azerbejdžanu te informacije ocenjuju kao „klevetničku kampanju punu laži koju vode pojedini inostrani mediji“.
„Još jednom kategorički odbacujemo besmislene optužbe na račun Azerbejdžana i naglašavamo da azerbejdžanskoj vojsci nije potrebna inostrana pomoć u zaštiti teritorijalnog integriteta“, izjavila je u četvrtak portparolka Ministarstva spoljnih poslova te zemlje Lejla Abdulaeva.
Posle prvog dana samita čelnika EU u Briselu, predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da će SAD, Rusija i njegova zemlja uskoro preduzeti korake kako bi se zaustavio rat.
On je rekao i da je „dokazano da su islamski militaristi raspoređeni u ratnoj zoni“, kao i da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio da i on ima takva saznanja.
„Više od 300 islamskih militarista koji su bili u regionu Alepa (u Siriji) prebačeno je preko Turske u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu. To ozbiljno menja situaciju“, rekao je francuski predsednik.
Pogledajte: Kako je počeo sukob oko Nagorno-Karabaha
Mogu li se uskoro očekivati mirovni pregovori?
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da je Rusija spremna da bude domaćin pregovora kojima bi se okončale borbe oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.
Zaraćene strane kažu da za sada nije trenutak za to.
Ruski predsednik Vladimir Putin je razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i obojica su se složila da je neophodno što pre uspostaviti prekid vatre.
Rusija je u vojnom savezu sa Jermenijom i ima vojnu bazu u zemlji, ali takođe i bliske odnose sa vlastima Azerbejdžana.
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- „Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
Dan ranije, Makron je osudio Tursku zbog „ratoborne retorike“, čime, nastavio je, potpiruje ofanzivne akcije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu.
To je nedopustivo, rekao je Makron.
Ali je dodao i da u ovom trenutku nema dokaza da se Turska umešala u sukob.
Rusija, koja ima vojne baze u Jermeniji ali i prijateljske odnose sa Bakuom, pozvala je na trenutni prekid vatre.
Jermenija je optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, a Baku je demantovao ove tvrdnje.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je upotrebu sile i pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je u intervjuu za rusku televiziju Rusija 1 da je Baku posvećen pregovorima o rezoluciji, ali da Jermenija opstruira proces.
„Jermenski premijer javno izjavljuje da je Karabah (deo) Jermenije, tačka. U ovom slučaju, o kakvom pregovaračkom procesu možemo da razgovaramo?“, rekao je predsednik Azerbejdžana.
Azerbejdžan poručuje i da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku sa sporne teritorije.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je rekao za istu televiziju da je „veoma teško pričati o pregovorima kada su u toku određene vojne operacije“.
Rekao je da ne postoji vojno rešenje za sukob i pozvao na kompromis.
Međutim, dodao je da Azerbejdžan prvo mora „odmah da okonča agresiju na Nagorno-Karabah i Jermeniju“.
„Svi ovo doživljavamo kao egzistencijalnu pretnju našoj naciji, doživljavamo kao rat koji je objavljen jermenskom narodu, a naš narod je sada jednostavno primoran da koristi pravo za samoodbranu“, rekao je premijer Jermenije.
Odbacio je i ideju o eventualnom dolasku međunarodne mirovne misije u zonu sukoba.
„Ne, tako nešto nije na stolu“, rekao je jermenski premijer ruskim novinarima.
Pašinjan je novinarima u sredu rekao i da Jermenija nije spremna na pregovore sa Azerbejdžanom uz posredovanje Rusije.
„Tokom intenzivnoig neprijateljstva neprikladno je pričati o samitu Jermenija-Azerbejdžan-Rusija. Za pregovore je potrebna odgovarajuća atmosfera“, rekao je on.
Istakao je i da je Jermenija razmatra „priznavanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha“, kao i moguću vojno-političku saradnju.
Azerbejdžan je saopštio da će nastaviti vojne operacije do potpunog povlačenja jermenskih snaga sa sporne teritorije, objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana.
Turska, koja podržava Azerbejdžan u sukobu, kaže da želi rešenje, ali da ono bude trajno.
Ratna dejstva – najnovija dešavanja
Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo ovog vikenda i ratno stanje je na snazi u obe zemlje, kao i na teritoriji oko koje se spore.
Obe strane optužuju jedna drugu za nastavak artiljerijskih dejstava i saopštavaju da ima ranjenih civila.
Takođe, tvrde da nanose gubitke protivniku u ljudstvu i tehnici.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan objavio je u noći između četvrtka i petka da su jermenske snage srušile četiri azerbejdžanska drona koji su bili u vazdušnom prostoru Jermenije.
Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je u sredu da su u borbama jermenske oružane snage ostale bez 2.300 ubijenih ili ranjenih vojnika.
Jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je Azerbejdžan od početka neprijateljstava navodno izgubio 790 vojnika, da ima 1,900 ranjenih.
Zamenik ministra odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah Artur Sargsjan rekao je da je ubijeno više od 500 azerbejdžanskih vojnika“.
Nijedna od ovih informacija nije potvrđena iz nezavisnih izvora.
U četvrtak su ranjeni novinar i foto-reporter francuskog izdanja Monda (Le Monde) u gradu Martuni u Nagorno-Karabahu, a jedan od njih je u teškom stanju, saopštio je Informacioni centar nepriznatog Karabaha, što je potvrdio i urednik lista Žank-Lik Brener.
U napadu je ranjen i njihov jermenski kolega.
Vlasti u nepriznatom Karabahu ranije su saopštile da su od početka sukoba poginula su 104 jermenska vojnika i civila.
Azerbejdžansko Javno tužilaštvo saopštilo je da je u prethodna četiri dana poginulo 16 civila, kao i da je 55 ljudi ranjeno.
Azerbejdžan od izbijanja sukoba nije dao podatke o vojnim gubicima, pa je izvesno da je broj poginulih veći od zvaničnih 120.
Ima li oborenih aviona
Prethodnih dana vodi se i polemika oko toga koliko je aviona oboreno i ko ih je oborio.
Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcun Hovanisjan tvrdi da je među tri oborena aviona i azerbejdžanska letelica koja je 1. oktobra navodno pala na teritoriju Irana.
Baku tvrdi da nijedan azerbejdžanski avion nije oboren.
„To je laž. Sve naše letelice su u stroju, spremne za borbu“, rekao je portpartol Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vakif Darghjali za agenciju RIA Novosti.
Jermenija je pre dva dana tvrdila da je turski avion F-16 oborio jermensku letelicu i saopštila ime pilota.
Baku je i tu informaciju negirao, tvrdeći da njihove letelice uopšte nisu bile u vazduhu. I Turska opovrgava ove tvrdnje.
„Turska avijacija nije oborila jermenski avion“, saopšteno je iz turskog Predsedništva.
Iran se nije oglasio.
Državna sekretarka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan objavila je u sredu na svojoj Fejbsuk stranici da azerbejdžanski avioni napadaju položaje odbrambenih snaga Nagorno-Karabaha na severu teritorije, kao i da u tome učestvuju turske bespilotne letelice.
„Primećeni su turski avioni F-16,“ napisala je ona.
Obe strane svakodnevno objavljuju snimke sa fronta.
https://www.youtube.com/watch?v=4I7e27ju3o8
https://www.youtube.com/watch?v=iubv7QksuJ4
https://www.youtube.com/watch?v=sojGGNB2-K0
***BBC ne odgovara za sadržaj treće strane u video snimcima
Kako je sukob počeo?
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.
Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.
Okolne zemlje su zabrinute da će se oružani sukobi proširiti na region i uvući sile poput Turske, Rusije i Irana.
Mnogi strahuju da će nestabilna situacija u ovog oblasti ugroziti transport gasa i nafte kroz gasovode u ovog oblasti.
Kakva je uloga Turske?
„Turska je neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“, saopšteno je iz jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhum Bajramov je na ove navode odgovorio da „Turska nije umešana u sukobe“.
Ali „kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, Azerbejdžan ostvaruje takvu saradnju sa nizom zemalja, a ponajviše sa Rusijom“, dodao je on, tvrdeći da većinu azerbejdžanske vojne tehnike čini „ruska proizvodnja“.
Jermenija je, u međuvremenu, povukla svog ambasadora u Izraelu na konsultacije zbog saznanja da je ova zemlja snabdevala oružjem Azerbejdžan.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pružio je podršku Azerbejdžanu nazvavši Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“ i ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.
Ova zemlja ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.
Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.
Pogledajte video o istoriji reči genocid
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
