Policija koja je istraživala nerešeno ubistvo tinejdžerke pre 50 godina saopštila je da se njen ubica još može identifikovati čak i ako je umro.

Suzan Long, osamnestogodišnjakinja, izašla je na ples uveče 10. marta 1970. i ušla u autobus do kuće za Elšam, u Norfolku, ali njeno telo je sledećeg dana pronađeno pored seoskog puta.

Bila je seksualno zlostavljana i zadavljena.

Endi Gaj, koji je vodio slučaj u policiji, rekao je: „Imamo DNK, čim dobijemo ime – slučaj je rešen“.

Dodao je: „Recimo da je ubica u to vreme imao 30, sada bi imao 80 godina – postoji šansa da je i dalje živ. Čak i ako nije, postoje testovi kojima možemo da utvrdimo DNK vezu“.

„Čak bismo mogli i da ekshumiramo telo ako do toga dođe.“

Poslednje putovanje

Suzan Long radila je kao službenica u Norfok junionu i otišla je na zabavu u grad sa dugogodišnjim dečkom koji tu živeo.

Otišla je oko 22:20 i videli su je u aubotusu za Elšam, koji je stigao na stanicu – Market Plejs – u 23:10.

„Upravo je dobila automobil tako da je znala da će to biti jedno od njenih poslednjih putovanja autobusom. Nažalost, pokazalo se da je to zaista slučaj“, rekao je Gaj.

„Oduvek se pretpostavljalo da je izašla iz autobusa na stanici Market Plejs, ali zapravo je nejasno. Vozač autobusa je u to vreme bio ispitan, ali se ne seća.“

Od stanice do kuće njenih roditelja trebalo joj je još sedam minuta hoda.

U 5.30 ujutru, mlekar je pronašao njeno telo, licem prema dole u lokvi pored seoskog puta izvan Elšama.

Ubica Suzan Long – kojeg je Gaj opisao kao paničara – nije pokušao da sakrije telo, već su prolaznici mogli da ga vide u blizini ulaza na farmu.

Bila je potpuno obučena, ali narukvica i cipela su nedostajali i nikad nisu pronađeni.

Nije bilo znakova borbe i patolog je rekao da je verovatno preminula oko ponoći.

Na osnovu forenzičkih dokaza otkriveno je da je onaj koji ju je seksualno napao morao da ima retku krvnu grupu.

Policajci su uzeli 835 uzoraka krvi, razgovarali su sa 3.700 ljudi i ispunili 10.000 upitnika dok su kucali na vrata.

„Za to vreme, to je bila velika istraga“, rekao je Gaj na pedesetogodišnjicu pokretanja istrage.

„Bili su vrlo temeljni – na njoj su pronađeni komadići bitumena i kontaktirali su Šel, koji je utvrdio da je to sa puta puta gde je i pronađena.“

„Pronađen je i fragment boje iz automobila, koji nagoveštava da je bila u kontaktu sa nekim automobilom.“

Molly Long — Majka Suzan Long preminula je 2014.

Njen dečko nije bio osumnjičen, kao ni putnici u autobusu, a nije uspostavljena ni veza sa muškarcima slične krvne grupe.

Ipak, Gaj je dodao da su ljudi 1970. mogli i da odbiju da daju uzorak krvi. Istraga je ubrzo zatvorena.

Najveća promena dogodila se 2004. godine, kada je na osnovu uzetih uzoraka pronađen odgovarajući DNK.

Isključeni su svi koji su dali krv, a imaju retku krvu grupu.

Čak 50 godina kasnije, Gaj veruje da je ubica bio lokalac koji je poznavao okolinu.

Poslednji pokušaj

„Glasine se već godinama šire gradom – dobili smo nekoliko imena i istražili smo ih“, rekao je.

„Ako ljudi na nekoga posebno sumnjaju ili se drugačije ponašaju oko godišnjice, onda to moramo da znamo.“

„Ovo je poslednje bacanje kockica u pokušaju da utvrdimo čega se ljudi sećaju – osim ako ne dobijemo tu DNK utakmicu, ne vidim šta bismo drugo mogli da dobijemo.“

Majka Suzan Long, Moli, umrla je 2014. godine, „nikada nije saznala ko joj je ubio ćerku“, i „bilo je nemoguće razumeti bol koji je trpela svih ovih godina „, dodao je Gaj.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.