Covid-19 patient

Getty Images

Kovid propusnice u Srbiji žive tek nešto više od nedelju dana, ali se sve češće pominje da – nisu dovoljne.

Važe samo za ulazak u ugostiteljske objekte i na masovna slavlja u zatvorenim prostorima.

Prvobitno su bile potrebne od 22 sata do zatvaranja objekata, ali je 4. novembra Krizni štab odlučio da ta granica bude pomerena na 20 časova.

U drugim zemljama koje su primenjivale ovu meru, propusnice važe 24 sata i u većem broju objekata, što predlaže i medicinski deo Kriznog štaba koji takođe traži sveukupno pooštravanje mera.

Premijerka Ana Brnabić kaže da taj predlog za sada neće biti prihvaćen i ističe da će se Srbija protiv pandemije boriti vakcinacijom, a ne uvođenjem novih ograničenja.

Međutim, obe doze primilo je manje od 43 odsto građana, pokazuju podaci Univerziteta Džons Hopkins, što Srbiju svrstava među evropske zemlje sa najmanjim procentom vakcinisanog stanovništva.

„Broj vakcinisanih treba da se duplira da bi se situacija stabilizovala, što se očito neće ostvariti narednih meseci.

„Pitanje je kako ćemo premostiti taj međuperiod i šta će se desiti ako država ne uvede još neke mere“, kaže dr Dragan Delić, infektolog i bivši direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti.

Na telefonske upite BBC-ja za komentar nisu odgovorili: članica Kriznog štaba i ministarka za rad dr Darja Kisić Tepavčević, član Kriznog štaba dr i epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba i epidemiolog dr Branislav Tiodorović, dok se državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek izvinio i rekao da nije u prilici da razgovara iz privatnih razloga.

Ministarstvo zdravlja uputilo nas je na Kabinet premijerke Ane Brnabić.

Iz Kabineta i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ nisu odgovorili na mejlove i telefonske pozive.

Kakva je pandemijska situacija u Srbiji?

testiranje

BBC/Vladimir Živojinović

Zavisi koga pitate.

Na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja, situacija se ocenjuje kao „stabilna sa tendencijom pada učestalosti oboljevanja u svim delovima zemlje“.

Udruženje zdravstvenih stručnjaka Ujedinjeni protiv kovida (UPK) kaže da je epidemiološka situacija u Srbiji „katastrofalna“.

UPK je još prošle jeseni predložilo mere prevencije po nivou rizika, a šema predviđa pet nivoa – oprez, zabrinjavajući, ozbiljan, vrlo ozbiljan i katastrofalan.

U saopštenju od 30. septembra, pozivajući se na najviši nivo rizika, zahtevali su zabranu masovnih okupljanja, sportskih i kulturnih događaja, potpuno zatvaranje svega osim prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih pumpi, zabranu sportskih aktivnosti u zatvorenom i uvođenje još nekih mera.

Mere koje trenutno važe u Srbiji su znatno drugačije.

Pored kovid propusnica za posete zatvorenim delovima ugostiteljskih objekata posle 22 sata, na snazi je nošenje maski u zatvorenim mestima, ali i na otvorenom ukoliko nije moguće držati fizičku distancu, okupljanja su ograničena na 500 ljudi, propisuje Uredba Vlade Srbije o merama za sprečavanje i suzbijanje korona virusa.

„Uvedene mere su zaista skromne, gotovo beznačajne“, kaže dr Dragan Delić.

„Pandemija nije dečija igra nego vreme umiranja i ne možemo je sprečiti, ali svaki sistem i država mogu da utiču na njen intenzitet i trajanje ako slušaju struku i nauku“, ističe.

kafić

BBC/Vladimir Živojinović

Medicinski deo Kriznog štaba već nekoliko nedelja unazad traži pooštravanje mera.

Početkom meseca, epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon je gostujući na RTS-u ocenio da je „situacija krajnje ozbiljna“ i zatražio skraćivanje radnog vremena i zabranu okupljanja više od pet ljudi.

Radeći na kovid odeljenju bolnice u Kraljevu, utisak da je „situacija veoma ozbiljna“ stekao i doktor Rade Panić.

Izašavši iz crvene zone na kraju još jedne duge smene, javlja se na telefon koji je zazvonio samo što je skinuo vizir i kapuljaču na skafanderu.

„Izostanak mera je podsmevanje zdravstvenim radnicima, stručnjacima i pacijentima“, smatra.

Zbog epidemiološke situacije, Ministarstvo prosvete odlučilo je da pojedine škole od 2. novembra pređu na kombinovanu nastavu, a najavljeno je i da će jesenji raspust početi ranije.

„Pauza će pomoći, kao i primena kovid propusnica“, nada se ministar Branko Ružić.

kafić

BBC
Obaveštenje na vratima kafića u centru Beograda

Šta dalje?

Doktor Panić misli da bi trebalo „sprečiti nepotrebne kontakte između stanovnika“.

„Mogla bi da se uvedu stroža ograničenja javnih skupova, a onda i mere koje se tiču rada ugostiteljskih objekata, na primer, da se radi na zakazivanje“, kaže.

Kako dodaje, previše medijskog prostora se daje ljudima koji iznose neutemeljene stavove o virusu i vakcinaciji.

„Tamo treba da vidimo stručnjake koji lepim, narodnim jezikom umeju da objasne zašto i kako treba primenjivati mere“, navodi.

Doktor Delić se slaže sa ocenom da je medijski prostor zagušen „ljudima koji nisu stručni da govore o pandemiji“.

„Oni plasiraju svoje zablude putem sredstava javnog informisanja, iznose nestručne stavove i dezinformišu stanovnike“, dodaje.

Delić smatra da uvođenje mera nije dovoljno, već da treba raditi i na edukaciji stanovništva.

„Edukacija je važna zato deklarativno zalaganje za vakcinaciju, bez napora da se uključe oni koji treba da se vakcinišu je posao koji ne obećava baš mnogo“, dodaje.

Kakve su kovid propusnice uvodile druge zemlje?

Anna Holligan with Dutch Coronacheck app

BBC
U Italiji je kovid propusnica potrebna za odlazak na posao, a Danska ih je već ukinula zbog stabilne situacije

Izrael je aprila ove godine postao prva zemlja na svetu koja je uvela kovid propusnice za odlazak u barove, restorane, teretane i druga mesta, zahtevajući od građana da prime dve doze vakcine kako bi mogli na piće sa prijateljima.

U tom trenutku, 70 odsto građana je bilo vakcinisano, ali to nije sprečilo delta varijantu korona virusa da dovede do četvrtog talasa pandemije.

Početkom oktobra, Izraelci su pooštrili su uslove za izdavanje kovid propusnica i sada zahtevaju tri doze, zbog čega je dva miliona ljudi preko noći ostalo bez dozvola pa su izašusledili protesti, ali su vlasti ostale nepopustljive – produžile su propusnice samo za tri dana i to zbog tehničkih problema pri izdavanju novih.

S obzirom na mali broj novozaraženih, Izrael planira da se uskoro otvori za turiste.

Prva evropska zemlja koja je uvela propusnice bila je Danska, koja je to uradila nedelju dana posle Izraela.

Kako piše BBC, propusnice su nedavno ukinute zato što vlasti smatraju da kovid više nije pretnja danskom društvu, gde je više od 75 građana primilo obe doze.

Propusnice postepeno ukida i Portugal, zemlja sa 86 odsto vakcinisanih sa obe doze, po čemu su prvi u svetu.

Od kada je stopa vakcinacije prešla 80 odsto, propusnice više nisu potrebne za restorane, kafiće, hotele, kazina, teretane i spa centre.

Italija ima verovatno najstroža pravila oko kovid propusnica, piše BBC.

Od 15. oktobra, validan kju-ar kod uslov je koji 23 miliona zaposlenih u javnom i privatnom sektoru mora da ispuni da bi se mogli pojaviti na poslu, o čemu je BBC na srpskom već pisao.

U suprotnom, sledi suspenzija sa posla i obustava primanja plate, dok je za poslodavce predviđena kazna od 1.500 evra ako nevakcinisanima dozvole dolazak na posao, što je bio povod za masovne proteste.

Ali, baš kao i u Izraelu, vlasti su ostale nepopustljive.

I Austrijanci već mesecima svuda moraju sa propusnicama, ali se negde strogo proverava, a negde to nije slučaj, navodi BBC dopisnica iz Beča Betani Bel.

U Švajcarskoj, gde postotak vakcinisanih stagnira na 62 odsto, propusnice su obavezne, a kovid testovi više nisu besplatni, navodi BBC.


Možda će vas zanimati: Da li se mladi više vakcinišu zbog propusnica

Mladi, korona virus i vakcinacija: Da li mladi više zavrću rukav zbog kovid propusnica
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.