Barjak brige za narod nose nitkovi

Zato Predsednik na dnevnom nivou osluškuje javno mnenje, hitro reaguje i na male izazove, svakodnevno veliča aktuelne poteze vlasti i najavljuje  gigantske poduhvate. No, ni ciceronska retorika ne može da kreira i modelira javno mnenje koje lošu stvarnost pretače u zlatno doba. Da bi izvršna vlast imala apsolutnu moć morala je, kao što znamo, da suspenduje druge dve grane vlasti – zakonodavnu i sudsku, sve državne institucije i medije.

U političkom i medijskom monopolu bogomdan je totalitarni izum: sto puta ponovljena laž postaje istina. No, davno je otkriveno da nema večne tajne, da se istina pomoli i kroz najmanji otvor, poput zakopane istine cara Trojana iz narodne legende.

Setimo se tajnih ugovora o izgradnji Beograda na vodi; afera tajne prodaje oružja u Krušiku;  Jovanjice; gradnje bez tendera većine krupnih objekata… A nedavno otkrivena trgovina drogom uklonjena je i sa margine javnosti, kao da su u pitanju grami a ne tone! 

Osim enormne štete nastale protivzakonitim činjenjem, ogromnu štetu , van percepcije šire javnosti, vlast je napravila i nečinjenjem! Kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju mogli smo dobiti ne desetine već stotine miliona evra iz pretpristupnih fondova za infrastrukturne objekte – od obdaništa, škola i bolnica do proširenja vodovoda i uvođenja kanalizacije. Zašto nismo koristili te bespovratne kredite? Iz  sramnog razloga – pare bi se trošile strogo namenski i ne bi bilo „ugrađivanja“.

Napravljena je ogromna društvena šteta samo zato što politički faktori ne bi mogli da omaste brkove tim novcem. Da i ne pominjemo da bi na tim nesuđenim objektima radile hiljade radnika i da bi transparentnim poslovanjem i plate i penzije bile znatno veće. Šteta je višestruka i neizmerna!

Posledica koruptivnog rada je loš kvalitet izgrađenih zdanja. Projekti su rađeni po kratkom postupku, zabušavalo se i na količini i na kvalitetu građe, što ugrožava bezbednost – otuda sintagma Korupcija ubija. Zbog nesavesno i nestručno obavljenog posla (lojalisti imaju prednost nad stručnjacima), vozovi iskaču iz šina, klizišta ugrožavaju puteve i pruge, plafoni se obrušavaju na đake…

Da neugodna istina ne bi curila u javnost, smišljen je, podsetimo se, čitav mozaik nagrada i kazni. Podobni se nagrađuju, a nepodobni kažnjavaju spuštanjem na niže radno mesto, često i izbacivanjem sa posla. Zato se mahom rukovodioci, a i veliki broj zaposlenih svih nivoa, drže u v.d. statusu, iz koga se mogu po kratkom postupku izbaciti na ulicu. Većinu ućutka strah da ne ugroze ličnu i porodičnu egzistenciju. Da bi se rečiti kritičari ućutkali, oni labilnijeg morala za prelet u vladajuće jato dobijaju velike sume i visoke funkcije. Za kritičare jače kičme koristi se municija raznih kalibara.

U tom asortimanu ucena zauzima počasno mesto. Služba bezbednosti manje služi svojoj osnovnoj svrsi – zaštiti države i građana; pretvorena je u tajni servis državne vrhuške. Njen glavni zadatak je da prati aktuelne i potencijalne kritičare, da evidentira i kad zatreba na sva zvona rzglasi slabosti potencijalnih kritičara. Mnogi gejevi i biseksualci, recimo, da ne bi bili crne ovce u belom stadu, taje svoju seksualnu prirodu ne samo od patrijarhalne sredine već i od svoje porodice. Preljuba je takođe bogomdano sredstvo za ucenu, kao i alkohol, droga, kockanje….

Tabloidi sve tajne nepodobnih, znajući da će biti obilato nagrađeni za revnost, smesta šalju u etar, kreativno izmišljajući brutalan kontekst. No, pošto sav taj arsenal ucena nije dovoljan, batina je iz raja izašla: angažuju se batinaši, mahom robijaši, koji za to dobijaju skraćenje zatvorske kazne. Uzbunjivači, koji se u pravnim državama nagrađuju, kod nas se šikaniraju i izbacuju s posla.

Ko su domaći neprijatelji? Do studentske pobune to su bile opozicione stranke i TV-stanice N1 i Nova, dnevnici DANAS i Nova; nedeljnici Vreme i NIN, sada Radar. Svi skupa – tek petina medijskog prostora. Predsednik ih svakog dana satanizuje – nervira ga i samo njihovo postojanje – jesu patuljci u odnosu na državne, ali su crne rupe na svetlom nebu. Proglašava ih lažovima: izmišljaju afere i blate državu. No, obuzeo ga je bes kad su studenti povodom pada nadstrešnice novosadske železničke stanice izašli na ulice i zatražili odgovornost za tu tragediju. Nazvao je studente i profesore ustašama i teroristima.

Sa stanovišta zdravog razuma, proglasiti akademsku zajednicu, elitu (svakog) društva, ustaškim teroristima, prilepiti im etiketu koja konotira najveće zlo u istoriji srpskog naroda i najveće globalno zlo, je umobolno, par excellance patološko, ali ovde nije reč o psihologiji i logici već o etici. Predsednikovi govori su konzistentni ali zasnovani na lažima, mržnji, sa jedinom fokusnom tačkom – svi koji imaju i najmanju primedbu su đavoli! On ne oponira argumentima već najgorim mogućim epitetima u datom trenutku. Nije reč o psihički poremećenoj osobi – zna šta je levo, šta desno; šta je drvo a šta trava – već moralnoj gnusobi. Sintagmu „ustaše i teroristi“ je ciljano skovao zato što je značenjski užasna.

Zna autokrata da je osnovni zahtev studenata – da institucije rade svoj posao – nesporan, jer je rad institucija nužan za funkcionisanje društva, ali im je ciljano prikačio etiketu sa najgorom mogućom konotacijom. To intelektualci smatraju autogolom, i jeste autogol iz njihovog racionalnog ugla gledanja, ali autokrati je taj mali segment društva nebitan. Njemu je bitna većina, masa obuhvaćena državnim medijima, i obilato rabi totalitarno otkriće o  sto puta ponovljenoj laži.

Zna autokrata da su optužbe većine kritički nastrojenih građana razložne I osnovane, ali ih satanizuje jer bi otkrile ceo lanac odgovornosti I dovele do vrha piramide.

Autor je književnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.