foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Do patoloških razmera smo se navikli na nenormalnost, pa ne reagujemo ni na neverovatne stvari. Jedan užasan podatak – dobijen je matematički iz više izvora i nije diskutabilan – umesto da nas motiviše na žestoku osudu vlasti, gotovo je pao u zaborav: naše pruge i putevi su duplo (po nekim pokazateljima i mnogo više!) skuplji nego u Skandinaviji, iako nam logika kaže da je faktičko stanje obratno, jer tamo su predeli mahom kameniti i iziskuju mnogo više tunela i mostova nego naši, koji se grade na mnogo mekšem, mahom zemljanom tlu!
Kako je to moguće? Teoretski, postoje samo dva odgovora: ili se razlika između stvarne i zvanične cene stavlja u nečije džepove ili su oni koji sklapaju takve poslove toliko neupućeni da plaćaju duplo više od realnih cena.
U našem jeziku toliko naivne i neupućene ljude nazivamo totovima, krajnjim neznalicama. Očigledno, ovo drugo nije slučaj – javni tenderi su brana od grešaka te vrste: da se određeni projekat ne plati previše, već shodno trenutnoj konjunkturi.
Preostaje samo drugi odgovor – da se pola (i više) novca sliva u džepove onih koji sklapaju ugovore, a to je kod nas državna vrhuška u širem smislu (nosioci moći): visoki funkcioneri sa svojim rođacima i prijateljima.
Oni dobijaju milione ili čak desetine miliona, a izvođači i podizvođači dobijaju srazmerno poziciji koju zauzimaju u piramidi režima. Kod mnogih funkcionera to je bogatstvo očevidno – luksuzna kola, ogromne kuće, vile sa bazenima… a mnogi taj ilegalan prihod drže na tajnim računima ili u slamaricama.
Predsednik države nema prepoznatljive pokazatelje bogatstva – skupocena kola, vile, bazene, jahtu… Važi za čistog i čestitog vladaoca, zainteresovanog, po sopstvenim gotovo svakodnevnim izjavama, samo za dobrobit naroda.
Tu čistotu motivacije vapijuće negiraju mnogi pokazatelji – blokada procesuiranja afera pripadnika režima (ministara, direktora javnih preduzeća, viđenijih lojalista), kontrola svih medija na javnim frekvencijama i gotovo svih lokalnih glasila i neprestano nastojanje da se uspostavi apsolutna kontrola javnog mnenja; kontrola rada svih državnih institucija; nasilje prema kritičarima vlasti. Čistotu motivacije – isključivu brigu za javno dobro – demantuje i anatemisanje akademske zajednice – Univerziteta, kritičke inteligencije, umetnika – društvene elite najkompetentnije i da projektuje pravce razvoja i da koriguje negativne pojave i trendove. Umesto da ih konsultuje, vlast, a najčešće i najžešće predsednik lično, proglašava univerzitetske profesore i studente ustašama i teroristima!!!
SNS je osvojio vlast na obećanjima, podsetimo se: borba protiv korupcije i ubrzani put ka Evropi (EU), a već deceniju, čim se učvrstio na vlasti, krenuo je u enormnu pljačku narodne imovine (najviše kroz takozvanu ugradnju u cene) i praktično udaljavanje od Evrope. Nekoliko godine vlast je svakodnevno rabila floskulu „žuti lopovi“, a taj poklič se ubrzo de facto pretvorio u svoju suprotnost: „Držte lopova!“ Od „žutih“ skoro niko nije procesuiran – to pokazuje da je floskula bila čisto propagandna, a ne činjenični iskaz, dok su u praksi SNS-ovci postali najveći pljačkaši u čitavoj našoj istoriji.
To ponašanje nije pojedinačno (ekscesno) već se celina stranke ponaša homogeno, po principu mafijaškog reketa – reketaši uzimaju toliko da ne ugroze žrtve, da bi u određenom intervalu mogli opet da uzmu reket. Autokratski režim uzima toliko da ostane za plate i penzije, kao i za investicije – da se grade putevi i pruge, mostovi, tuneli, stadioni; sve te investicije su populistički aduti, a ne vidi se, poput ledenog brega, da su milijarde uzapćene.
Držeći medijski prostor i državne institucije pod svojom šapom, državna vrhuška se ponaša po pravu jačeg kao jedinog načela – moral, pravda, zakoni i propisi izbačeni su iz opticaja kao nedostojni pažnje i važe, poput Balzakove metafore o paučini, samo za sitne insekte, za podanike.
Enormno prelivanje društvenog novca u džepove državne vrhuške i njenih najpouzdanijih lojalista moramo svakodnevno (neprestano!) osuđivati i podnositi tužbe i za stare i za sve nove nezakonite poslove, a izbiti iz ruku glavni adut populističkog režima – izgradnja mnogih puteva i pruga. Treba iz sveg grla i svakog dana uzvikivati i na transparente ispisivati: Gde je još toliko puteva i pruga?!
Autor je književnik i publicista
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
