Beg od Vučićevog blagostanja 1Foto: Freeimages/cierpki

U naizgled bezazlenoj dečijoj igri, sa igračkama koje u Srbiji svojim primanjima može da obezbedi samo predsednik Srpske napredne stranke i njegova svita, on se igra sa detetom predškolskog uzrasta.

Drago mi je što se u pedeset godina Aleksandar Vučić konačno dokopao igračaka pa ne mora više da se igra Kosovom i Metohijom, svetinjama nemanjićkim, carskim gradovima i grobovima srpskih heroja koji padoše za slobodu Srbije.

Ne igra se više ni rata. Bar za sada. A sudeći po odnosima u regionu, pogotovo sa Crnom Gorom, nije da ne bi voleo i poželeo. Samo i Crna Gora je sada članica NATO pakta. Pošto se Vučiću ne ide u Hag, rešio je da se igra vozićima, vrteškama i kockama.

Do duše doskoro se igrao i respiratorima, glumeći Deda Mraza, baš kao i njegov kolega, predsednik vlade Bosne i Hercegovine koji je zbog toga dopao zatvora.

Zato se izgeda naš Deda Mraz i setio igračaka za decu. Manje je opasno, a i Beograd na vodi sa lego kockama možeš da napraviš u predviđenom roku.

Ali ni približno ne možeš da se obogatiš kao kad se igraš kockama na Trgu republike koje su pet puta preslagali dok se svi nisu ugradili koliko su hteli.

Dok u spotu Srpske napredne stranke skupi električni voz tutnji kao pravi, Vučić pita zloupotrebljeno dete šta bi ti sada da napraviš.

Dete odgovara kao iz topa kod Dubrovnika.

„Put!“

Potom on detetu objašnjava zašto su važni putevi. Da bi ljudi mogli da putuju. Sećam se koliko je za život mog ujaka njegovu suprugu, njihovo troje dece i moju baku i deku bio važan put.

Da nije bilo puta nikada na traktoru ne bi stigli iz Peći do Kraljeva juna 1999. kada je Aleksandar Vučić zajedno sa svojim saborcima onako pobedio NATO pakt, a naš narod nisu ni obavestili da se makar organizovano evakuiše kako bi u Bondstilu napravili mesta za ratne zarobljenike.

Nego su te nesrećne ljude koji su bežali kako su znali i umeli, prepušteni sami sebima, prvih dana još i vraćali nazad sa Rudnice. Pravo u Žutu kuću kod Vučićevog koalicionog partnera Ramuša Haradinaja.

Da ne beše puta, u trenutku kada je Vučić trampio Pećku patrijašiju za stan od dva ara i proterao srpsku vojsku i policiju sa Kosova i Metohije zamenivši ih sa NATO i OVK, ja nikada više ne bih video svoju baku i deku.

Važno je zaista da ljudi u Srbiji imaju i put i školu i vrtić, ali u Beogradu u delu gde žive moj otac i majka, ti objekti su napravljeni za mandata Dragana Đilasa. Za Vučićeve vlasti nisu u stanju ni da ih okreče a kamoli da izgrade neki nov objekat.

Ima puteva i u Dragačevu, gde su živeli roditelji mog oca, tako da za Zadušnice moji roditelji mogu da odu do groblja. Idu još i na pokoju sahranu, ali sve ređe, jer ljudi tamo više nema.

Zato što im za litar nafte treba 6,7 litara dragačevskog mleka, za litar kisele vode moraju da pomuzu dva litra.

A vlast muze li muze usahlu seljačku sisu. Zbog toga sve češće viđam svoje zemljake iz Dragačeva kako trbuhom za kruhom sedaju na avione i odlaze u beli svet.

U Poljsku da beru maline, jer tamo više zarade kao berači nego u Srbiji kao uzgajivači. Beže ljudi što dalje od Vučića i njegovog blagostanja i napretka u kom su do guše.

A meni i mojoj supruzi, oboje smo lekari, došlo je i preko guše.

U trenutku kada nam je Aleksandar Vučić oteo plate i mi smo seli na avion i u pedeset godina otišli u Nemačku da znanje i umeće stavimo na raspolaganje onima koji znaju da poštuju to što smo se za svoj posao školovali i usavršavali 20 godina.

Dvoje dece ostalo je Beogradu, jedno da završi srednju, a drugo osnovnu školu.

Hvala bogu, roditelji su vitalni ima ko da vodi računa o našoj deci, da ne upadnu u loše drustvo navijača i huligana, pa da ih ne daj bože u takvim društvu usnimi kamera na stadionu tokom utakmice na svetskom prvenstvu u fudbalu. Od jula ćemo biti svi zajedno.

Daleko od Srbije u kojoj se Vučić bavi politikom da bi bilo dobro samo njegovoj i njihovoj deci a ne svoj deci.

Moja supruga i ja, moji roditelji, moja familija izbegla iz Peći, moji u Dragačevu i svi ljudi kojima je stalo do sve naše dece, bojkotovaće lažne izbore lažnog patriote Aleksandra Vučića.

Neka se na tim izborima igra sam sa sobom i svojim plaćenicima, sa svojim kockama i električnim vozićima. I neka taj kratkotrajni mandat koji će osvojiti na lažnim izborima iskoristi kako bi napravio dobar put do Zabele, kako bi neka deca posle prvih pravih i slobodnih izbora mogla da odu da vide svoje očeve kojih će se stideti zbog svega što su uradili našoj deci.

Pogotovo ovom malom nevinom detetu koje sutradan može osećati nelagodu što je ovako brutalno zloupotrebljeno za nešto što ne razume, a može poslužiti proizvodnji dalje nesreće u koju se ta deca guraju.

Kako toj deci ne bismo ostavili hipoteku našeg kukavičluka i nezainteresovanosti, moja porodica je nakon ovog spota čvrsto rešena da bojkotuje ove lažne izbore. Ali kad dođe taj dan, mi ćemo se vratiti u našu otadžbinu da zajedno pobedimo ovo zlo.

Zbog sve dece Srbije!

Autor je doktor medicine, specijalista anesteziolog, otac Vukašina i Jelice Pantelić, suprug Mirjane Pantelić, radiološkinje

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.