foto Miroslav DragojevićDakle, psihometrija. To vam je kad čoveka posadite pred testove i onda čekate da vam iz njegovih odgovora iskoče neke latentne sposobnosti koje ni on sam nije znao da ima. Iz odgovora na papiru izvučete ko je ta osoba zapravo. Nauka. Ozbiljna stvar.
E, ja sam, po tom uzoru, smislio Ćacometriju.
To vam je kad direktor prodavnice ne zabrani nezavisne novine. Ne, to bi bilo previše grubo, previše primitivno, previše, hm, pa: vidljivo. Umesto toga, on samo tiho naredi kasirkama: stavite ih u ćošak. Ne u front. Ne na ulaz. U ćošak, tamo gde stoji onaj regalni koji se naslonio na zid i odavno se odrekao ambicija.
I novine su tu. Fizički postoje. Jesu. Latentne. Ko da ih nema.
A onda, da se posao dovrši kako treba, da slučajni prolaznik ne bi virknuo u taj ćošak iz radoznalosti, da mu pogled ne bi skliznuo tamo slučajno… nalepiš preko toga primerak Politike. Onaj debeli. Onaj od četrdeset centimetara širine, sa naslovnom stranom koja blešti kao da je upravo rešila energetsku krizu i pomirila Bliski istok do ručka.
I to je to.
Čovek uđe, pogleda, vidi Politiku, uzme Politiku, plati Politiku, izađe. Sve je tu bilo. Sve se moglo videti. Niko ništa nije zabranio. Sloboda štampe, gospodo, živa i zdrava.
Samo, latentna ona druga. Kao sklonost koja postoji, a niko je nije testirao. Kao istina koja sedi u ćošku i čeka da je neko dođe da potraži.
A ko traži kad mu je sistem već doneo gotovu.
Ća-co-me-tri-ja. Najmlađa srpska nauka. I jedina kojoj ne treba laboratorija.
Autor je psiholog
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
