Da ne sednemo u pogrešno projektovan beogradski metro 1Foto: Freepik

Povodom javne sednice Komisije za planove Skupštine grada Beograda, koja je održana 12. oktobra 2021. godine, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu izdaje sledeće saopštenje.

Saopštenje izdajemo pošto većini medija nije omogućeno prisustvo sednici, a u vreme izlaganja naših primedbi nije bilo najavljenog prenosa na televiziji Studio B. Predstavnici Fakulteta na sednici bili su: prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan, v. prof. Dejan Gavran i doc. dr Sanja Fric, sa Katedre za puteve, železnice i aerodrome.

Najpre su predstavnici Urbanističkog zavoda grada Beograda izneli odgovore na primedbe Fakulteta. Bez pravih argumenata, odbili su sve primedbe Fakulteta kao neosnovane (jer se odnose na ulazne podatke za izradu Plana!?) i ostali pri rešenju predloženom u Nacrtu plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu.

Zatim je dekan Vladan Kuzmanović ukratko izneo uvodne napomene o stavu Fakulteta, a doc. Sanja Fric i v. prof. Dejan Gavran su obrazložili ključne primedbe na predloženi Nacrt plana.

Dekan Kuzmanović je istakao da je namera Građevinskog fakulteta da ukaže na brojne nedostatke predloženog rešenja, sa jedinim ciljem da građani Beograda i svi budući korisnici metroa dobiju sistem koji će imati smisla i koji će rešiti što veći deo nagomilanih saobraćajnih problema. Povodom pitanja nedobronamernih članova Komisije za planove (Otkad se Građevinski fakultet bavi metroom?) podsetio je da su profesori ove institucije aktivno učestvovali u svim studijama još od prvih ideja o Beogradskom metrou. Pomenuo je profesore Savu Janjića, Jovana Katanića, Mihaila Maletina, Voja Anđusa i mnoge druge, koji su bili ključni eksperti u svim studijama i projektima tokom proteklih 50 i više godina. Zbog toga Građevinski fakultet ima kompletnu biblioteku tehničke dokumentacije od početka razvoja ideje o beogradskom metrou i novu generaciju nastavnika koja nastavlja tradiciju čuvenih prethodnika.

Ključ problema nastao je još prilikom definisanja projektnog zadatka, odnosno ulaznih podataka za Smartplan. Za one koji ne znaju, projektni zadatak je dokument koji sastavlja investitor (u ovom slučaju taj posao je vodio Grad Beograd), u kome se definiše posao projektanata i planera. U ulaznim parametrima za izradu Smartplana, Grad je zacrtao delove grada koje treba razvijati (Makiško polje, Hipodrom, Luka Beograd, Ada Huja, Blok 18 i Blok 26) i tako direktno predefinisao koridor prve linije metroa, uzimajući u obzir prognozirani broj potencijalnih stanovnika grada Beograda i prognozirani broj potencijalnih radnih mesta. Zbog toga se firma „WSP“ u Smartplanu ovim pitanjem suštinski nije ni bavila, već je trasu usvojila u skladu sa ulaznim podacima koje je Grad dostavio! Takođe, netačni su i navodi da je francuska firma „Ežis reil“ u Generalnom projektu potvrdila takvo rešenje, jer se ni oni nisu bavili validnošću ulaznih podataka. Dokaz je prezentacija predstavnika Ežisa, u kojoj su istakli da je osnova za izradu Generalnog projekta bio Smartplan.

U navedenoj dokumentaciji je potvrđeno da je prioritetnu liniju usvojila Komisija za metro. Upravo je ta komisija potvrdila i listu glavnih urbanističkih projekata koje projektanti, citiramo, „moraju da uzmu u obzir“ prilikom studije o metrou. Rezultat je rešenje metro sistema u kojem se kao jedan od osnovnih načela ističe odblokiranje kapitalne vrednosti zemljišta u vlasništvu grada, odnosno zarada od novonastale vrednosti zemljišta u budućnosti, dok načela koja se odnose na postojeće saobraćajne probleme nisu ni pomenuta!?

Da je gradska uprava kao ulazne podatke za Smartplan definisala kriterijume: smanjenje saobraćajnih problema, prelazak sa individualnih putovanja automobilima na metro ili skraćenje prosečne dužine putovanja – rešenje metroa bi sigurno bilo suštinski drugačije.

Nakon Smartplana i Generalnog projekta sledila je izrada Elaborata za rani javni uvid na plan generalne regulacije gradskih šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema, koji je izradio Urbanistički zavod grada Beograda. U toku ranog javnog uvida, Građevinski fakultet je izneo primedbe na Elaborat, na koje je dobio odgovor da su primedbe neosnovane i neopravdane, jer se opet odnose na ulazne podatke koji nisu predmet nacrta plana.

Usledila je izrada Nacrta plana generalne regulacije koji je predmet ove sednice. Sem eliminisanja ključnih tekstualnih delova i slika koje su bile prikazane u Elaboratu, a na kojima se nedvosmisleno uočava saobraćajna kičma grada Beograda (stari deo grada – Novi Beograd), suštinska razlika u odnosu na Elaborat – praktično ne postoji. Dakle, i Nacrt plana urađen je na osnovu Smartplana i Generalnog projekta, bez kritičkog preispitivanja ova dva dokumenta.

Na kraju, dekan Kuzmanović je istakao da Grad Beograd uopšte i nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno da je prekršen član 133 Zakona o planiranju i izgradnji, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa (već od nivoa Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti) mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Svoje izlaganje prof. Kuzmanović zaključio je rečenicom: „Ako sednete u pogrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće vam pogrešne.“

Nakon toga, doc. Sanja Fric i v. prof. Dejan Gavran ponovili su ključne primedbe Fakulteta na Nacrt plana kao što su:

Grad Beograd predstavlja dvocentričan grad, koncentracije stanovanja i radnih mesta se nalaze u delovima starog dela grada i Novog Beograda i prvom fazom prve linije metroa se mora odgovoriti na saobraćajne potrebe sadašnjih stanovnika grada Beograda, a to je veza starog dela grada sa Novim Beogradom.

Metodološki, planerski i inženjerski je pogrešno da prioritetna linija u metro sistemu bude potencijalna razvojna linija koja ne rešava saobraćajne probleme sadašnjih stanovnika grada. Zato prva linija metroa mora povezati aktuelne centre stanovanja, rada, obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice, jer će samo takva linija opravdati svoju gradnju. Samim tim u prvoj fazi moraju biti povezane obavezne tačke kao što su Prokop, Vukov spomenik, Klinički centar, autobuska stanica, koridor Bulevara kralja Aleksandra i dr.

Iz svega prethodno navedenog, jasno se ocrtava saobraćajna i urbanistička kičma grada na pravcu Istočni obod Zemuna – Opština Novi Beograd – Centar grada (Trg republike) – Bulevar kralja Aleksandra, te ovim potezom mora proći prva linija metroa.

S obzirom na evidentna neslaganja i kontradiktornosti u ulaznim podacima za Nacrt plana, neophodno je ažurirati Smartplan pre donošenja konačne odluke o razvoju metro sistema grada Beograda.

Fakultet smatra da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije. Građevinski fakultet će uvek nastojati da svojim stručnim kapacitetima pomogne u unapređenju metro sistema.

Imajući u vidu značaj ovog projekta za Grad Beograd i Republiku Srbiju, kao i vrednost same investicije, Građevinski fakultet je sa primedbama upoznao i najviše državne organe.