Da probudimo grupu ljudi koja ćuti

To je moj najstariji unuk, a moja najveća bol jeste moje razmišljanje da li će on da bude treća generacija iz moje familije koja će da napušta ovu zemlju. Neki su ostali tamo zauvek, neki su se vratili, ja sam išao i vraćao se. Jedan od razloga što sam ovde jeste da ovi talentovani dečaci, koji sad imaju 14 godina, koji se bave slikarstvom, treniraju sport, ostanu ovde i naprave bolju Srbiju. Možda zvuči patetično, ali ja ulažem svoje emocije u ovo.

Dvadeset pet godina godina znam šta neću. Prvi put sam bio gost u Utisku nedelje, kod Olje Bećković pre 25 godina. Za to vreme su se svakakve tragedije događale u ovoj zemlji. Ja skup ovih ljudi danas razumem kao skup ljudi za spas Srbije. Ako pogledate sektore u našem društvu, pa krenete od kulture, Narodni muzej ne radi. Ako gledate novine, u kafićima dobijate samo tabloide, TV kanali su puni rijaliti programa, u kojima nekad gostuju kriminalci. U visokom obrazovanju, koje je stub društva, imate institucije koje nekim ljudima daju neke diplome, počev od šefa države, preko ministra Vulina, doktorata Nebojše Stefanovića, ima čitav niz ljudi u javnoj upravi, u ministarstvima, javnim preduzećima sa diplomama stečenim posle 45. godine. To uništava zemlju, moramo toga da budemo svesni. Slična je stvar u arhitekturi gde nismo u stanju da obnovimo ono što je bombardovano. U građevinarstvu i saobraćaju se daju suludi predlozi da se kopaju kanali preko Morave.

Postoji samo jedan put – moramo da se borimo, mi moramo da probudimo grupu ljudi koji ćute. Moramo da se borimo oko glasačkih spiskova, oko kutija, oko gostovanja na televizijama, oko dopisa, tužbi Ustavnom sudu. U svakom trenutku moramo da se borimo i da pobedimo autokratsku vlast, verovatno najgoru despotsku vlast u Evropi u ovom trenutku. Zato sam danas sa vama. Verujem da ćemo da pobedimo!

*Autor je akademik, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU i budući predsednik Senata „Dosta je bilo“