Predložio bih dogovor o jednoj izbornoj koloni: Dnevnik Miroslava Aleksića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pravda je spora ali dostizna

2. Aleksiću, šta ti imaš od škole kad si tako pametan?

3. Та „једна колона“ је једина могућност да се опозиција „уфура“ у Народну скупштину, и у скупштински ресторан, али студенти нису ваљда толико наивни, јер ако с њима на листи буде и опозиција, та листа ће добии бар десет одсто гласова мање него као само студентска.
   О политичком „капацитету“ постојеће опозиције један актуелни детаљ.
   Траже да се гласа о поверењу Влади, а немају 126. посланика у скупштинским клупама.
   Шта је то?
   Парадирање без смисла и сврхе.
   Рећи ће да ће тако „народ да их чује“, а преносе скупштинских седница прати тек око сто хиљада грађана, махом пензионера.
   Они који су против власти одавно знају све што опозиција изговара, а они који су за власт само ће се, оним што опозиција прича, мобилисати јаче и хомогензизовати.
   Политика је много више од „Уа власт“, чак то „Уа власт“ и није политика.

4. Jedna kolona je put u propast.

5. Samo izvolite u kolonu ili kolone ali kolone ne donose pobedu nego programi i ljudi.

6. Idi ti u voćnjak,nemoj da gubiš pare i pusti studente da završe posao.

7. Jedna Lista –>
   Referendumski Izbori –>
   Prelazna Vlada –>
   Normalizovano Sudstvo –>
   Legitimni Izbori… –>

8. U Madjardkoj su sve svi odrekli pozicija i podrzali najjaceg.
   Znaci u Srbiji svi da se odreknu pozicija i podrze Studente.Sve drugo je prevara.Ko to ne uradi njemu je vaznija fotelja od Srbije i gradjana .

9. Jedna kolona već postoji ili je pri kraju izrade. Vaše je samo da je podržite poput demokratske stranke i kreni promeni, ili da prestanete da pričate u prazno.

10. A kad bolje razmislite… jasno je da ‘jedna kolona’ u stvari nema velike šanse da dobije većinu na izborima. Srpska populacija je većinski autoritarna, to se ne sme zaboraviti, instiktivno preferira autoritarnu politiku i očekuje autoritarne lidere. A sa druge strane, značajan deo populacije je potpuno isključen iz sfere politike i teško da ih bilo šta može motivisati za ovu ili onu kolonu (logično, jer su to generalno onih 30% koji žive u mizernim i beznadežnim okolnostima, kojima se ništa neće promeniti sa ovim ili onim režimom). I na kraju, studentski pokret je simpatičan manjem delu populacije, recimo oko trećine (da ne bude zabune, tu sam i ja). Dakle, jedna kolona teško može da dovede do promene, jer kod znatnog dela glasača koje bi trebalo pridobiti studentski pokret izaziva negativne reakcije. Najveći problem jeste jer, trenutno tako izgleda, ne postoji nikakva druga kolona koja bi mogla imati makar malo značajniju ulogu na izborima. ‘Opozicione partije’ su uglavnom fikcija i već pokazuju svoj karakter – da im je glavna veština da psuju potencijalne konkurente a ne vlast. Srpski slučaj nema mnogo zajedničkog sa mađarskim, gde je mesecima unazad bilo jasno da je alternativna opcija popularnija od diktatora. Srbi/Srpkinje vole diktatore, tu je početak i kraj priče o srpskoj demokratiji.