Predložio bih dogovor o jednoj izbornoj koloni: Dnevnik Miroslava Aleksića

Petak, 10. april

Veliki petak. Probudio sam se rano, kao i inače, iako nemam obaveze, jer je to dan kada se ne radi, a nema ni liturgije. Sa godinama čovek počinje da ustaje rano čak i kad nema obaveze, i mogao bi duže da odmara. Sinoć kasno sam stigao iz Beograda u Trstenik, srećan jer ću nekoliko dana tokom praznika provesti kod kuće sa porodicom i prijateljima.

Kod nas u porodici važi pravilo da Božić i Vaskrs uvek provodimo kod kuće. Poštujemo sve tradicionalne običaje, a vreme provodimo zajedno, što mene posebno raduje jer nažalost zbog poslovnih obaveza retko kada imam vremena za druženje sa bliskim ljudima.

Danas je dan Hristovog stradanja, najtužniji dan u godini za pravoslavne hrišćane. Supruga i ja, do večernje službe u crkvi kada se iznosi plaštanica, ništa ne jedemo i ne pijemo, po pravilima crkve ni kap vode, tako da bez jutarnje kafe pravimo plan za dane praznika. Ona sa decom odlazi u selo, da farbaju jaja. Tamo ih čekaju braća i sestre da krenu sa njima najvažnijim vaskršnjim poslom.

Ja sam ostao kod kuće. Stižu mi poruke na telefon, video klipovi Siniše Malog i Aleksandra Vučića kako farbaju jaja, onako kampanjski, veštački i neiskreno, po zadatku medijskih savetnika. Razmišljam koliko je sve postala manipulacija, sve se svelo na izrežirane predstave sa ciljem da se građani dovedu u zabludu i obezbedi još koji glas. Da se predstave kao obični ljudi koji poštuju tradiciju, a realnost je da su takvi taman jedan minut koliko traju klipovi.

Politika je progutala običaje, porodicu, praznike. Nema mira, ni odmora. Na mrežama se šire vesti kako se studenti bore oko kandidata na njihovoj listi, vetiraju jedni dugima kandidate, kolege iz opozicije analiziraju hoće li biti izbora u junu i da li će Orban izgubiti. Na N1 Sandro Goci, generalni sekretar Evropske demokratske partije, sa kojima NPS ima jako dobre odnose i saradnju, komentariše stanje u Srbiji i kako smo sve dalje od EU.

Odlučujem da se isključim ostatak dana, bar danas. Puštam „Senke nad Balkanom“, posle toga „Stradanje Isusovo“. Inače nemam vremena za filmove i serije pa je danas idealna prilika.

Oko dva popodne krećem u selo, uzimam suprugu, njenu sestru i kuma i nastavljamo u crkvu, na iznošenje plaštanice. Posle službe poslužili su nas suvim hlebom, suvim šljivama, ratlukom i vodom.

Po povratku kući, sve je bilo spremno za praćenje Evrolige. Sin Luka sa braćom je vatreno navijao za Zvezdu protiv Asvela, pobedili su.

Subota, 11. april

Subota je bila dan za pripreme Vaskrsa i tradicionalno viđanje sa prijateljima. Supruga i ja smo ujutru otišli u nabavku za vaskršnji ručak, a po povratku obavili ostale pripreme. Trstenik tokom praznika posebno oživi, verujem kao i druga manja mesta, jer tada u rodni kraj dođu ljudi koji žive u inostranstvu ili Beogradu i drugim većim gradovima. Tako su i moji prijatelji i drugovi još iz srednje škole i moj kum došli na nekoliko dana u Trstenik, pa smo se tradicionalno okupili i proveli popodne u opuštenim razgovorima, ali naravno nije prošlo bez politike. Glavna pitanja koja se nameću je kada će biti izbori, kako će opozicija na izbore, šta je sa studentskom listom, hoće li biti jedna opoziciona lista i referendumska atmosfera… ljudi su logično zbunjeni i ništa im nije jasno.

Uveče smo moja supruga Marija, Elena, Luka i ja krenuli u manastir Sv. Luke na ponoćnu vaskršnju liturgiju. Nekoliko minuta pre ponoći krenula je služba, najpre litija i objava Hristovog vaskrsenja, a potom i liturgija. Posle liturgije dobili smo osveštana jaja, a kucanje je krenulo odmah. Poseban je osećaj kada posle dugog posta pojedeš prvo jaje u manastiru, oko tri ujutru posle liturgije.

Nedelja, 12. april

Vaskrs. Ujutru smo posetili familije, Marijine i moje roditelje, braću, babe i dede, čestitali Vaskrs uz nezaobilaznu mrsnu trpezu. Naravno, svako malo svi smo na telefonima, čestitamo praznik i odgovaramo na čestitke. U popodnevnim satima smo kod nas u kući pripremili vaskršnji ručak koji je kasnije postao i večera jer smo svi sa nestrpljenjem pratili izbore u Mađarskoj. Iskreno sam se obradovao pobedi opozicionog kandidata Petera Mađara, jer je Viktor Orban bio jedan od glavnih stubova podrške režimu u Srbiji. Sa druge strane, izbori u Mađarskoj su pokazali da je moguće pobediti autoritarni režim u nefer izbornim uslovima ako postoji ozbiljna strategija, pa čak i ako ga direktno podrže Tramp i Putin.

Uputio sam čestitku Tisi i Peteru Mađaru u ime Narodnog pokreta Srbije.

Ponedeljak, 13. april

Od ranog jutra zvoni telefon i stižu poruke, javljaju mi se stranačke kolege i drugi iz opozicije da prokomentarišemo i izanaliziramo izbore u Mađarskoj. Svi se nadamo istom scenariju u Srbiji, ali zaključujemo da postoje i značajne razlike na političkoj sceni Mađarske i naše zemlje. Za početak u Mađarskoj se tačno znalo koji će se izbori održati i kada, što kod nas nije slučaj. Izborni sistem je potpuno drugačiji nego u Srbiji, što uslovljava dogovore i način izlaska na izbore u smislu predizbornih saveza. Iza Tise je savez opozicionih stranaka sa etabliranim političarima, a sam Mađar je čak do pre dve godine bio Orbanov saradnik i član Fidesa.

Ono što je po mom sudu bilo možda i najznačajnije je referendumska atmosfera i dogovor da u kampanji ispred Tise nastupa jedan čovek, sa najvećim opozicionim rejtingom. Stvorio se utisak da su u pitanju predsednički izbori, jer kampanja je bila čovek na čoveka. Referendumsku atmosferu u Mađarskoj bilo je lako napraviti jer se ne postavlja pitanje ko je za EU a ko protiv, što je slučaj kod nas, a dogovor su pravile političke stranke, dok u našem slučaju postoji i studentski pokret kao dominantan politički subjekt. Politički savez u Mađarskoj je uključivao političke aktere, nije isključivao.

U svakom slučaju, ne može se prekopirati mađarski model, ali je sigurno da se mora napraviti jasan plan i strategija nastupa opozicionih snaga na sledećim izborima kako bi se pobedio Vučićev režim. Orban je imao podršku Trampa i Putina pa je izgubio izbore, kod nas je olakšavajuća okolnost to što Vučić više nema podršku nijednog od njih dvojice.

Stav NPS i mene lično je da je najbolje nastupiti u jednoj opozicionoj koloni, zajedno studentski pokret sa opozicionim strankama i ličnostima koje su im prihvatljive za saradnju. Predložio bih dogovor koji bi podrazumevao da se opozicione stranke odreknu funkcija u budućoj izvršnoj vlasti i da se predlože najstručniji ljudi za ministre, a da opozicija deluje kroz parlament i podržava novu reformsku agendu Vlade oko koje bi se dogovorili.

Jedina podela koja treba da postoji u ovom trenutku je na one koji su za i one protiv vlasti!
Tokom dana sam imao nekoliko sastanaka, između ostalih i sa mojim radnicima oko planova za radove u voćnjacima koje treba da izvedemo u narednom periodu.

Utorak, 14. april

U osam ujutru video sam se na kafi sa našim poznatim glumcem iz mog kraja. Došao je za praznike u zavičaj, pa da iskoristimo priliku da malo popričamo u miru jer se inače retko viđamo.

Tog dana sam planirao da obiđem voćnjake, da pogledam i kojoj je faze cvetanje, a popodne smo imali planiran ručak kod kumova u Kruševcu, povod je bio prvi rođendan malog Bogdana koga sam krstio prošle godine. Međutim, tog jutra saznajem da će za sutra, u sredu biti sazvana sednica Skupštine sa jednom tačkom dnevnog reda koju sam zajedno sa još 62 opoziciona poslanika predložio još u februaru – „Glasanje o nepoverenju Vladi“.

Potpuno iznenađen, odmah sam napravio plan u skladu sa novonastalim okolnostima. Novinari su počeli da izveštavaju o tome, da zovu za izjave i gostovanja. Odmah po završetku ručka kod kumova produžio sam za Beograd.

Sreda, 15. april

U 7.15 gostovao sam u jutarnjem programu Nove S, razgovarao sa Nevenom Madžarević o današnjoj sednici Skupštine, političkoj situaciji, izborima u Mađarskoj i ostalim važnim temama.

Posle gostovanja otišao sam pravo u Skupštinu, pripremao se za početak prve sednice prolećnog zasedanja. Nažalost sednica nije počela jer su poslanici vlasti napustili skupštinsku salu odmah posle intoniranja himne pa nije bilo kvoruma za raspravljanje o nepoverenju Vladi. NJihovoj kreativnosti u pravnom tumačenju zakona i procedura nema kraja, ali to je moguće jer su u međuvremenu razorili sve institucije sistema. Za takvo nepoštovanje zakona mogli bismo da se žalimo Vladanu Petrovu, predsedniku Ustavnog suda koji smatra da ne treba otvarati predmet krađe izbora iz 2023, a priznaje da i on sam neke teške predmete gura u duboku fioku. Da nije tužno bilo bi smešno.

Pošto nije bilo rada u Skupštini, otišao sam u stranku i do kasno uveče imao sastanke sa saborcima iz Narodnog pokreta Srbije.

Četvrtak, 16. april

Danas završavam ovaj moj dnevnik iz Skupštine.

Predsednica parlamenta je zakazala novu sednicu, sa četrdeset tačaka dnevnog reda dan za dan, i za tu sednicu je, naravno, bilo kvoruma. Nema veze za njih što je redovno zasedanje krenulo pre mesec i po dana, a da nije bilo nijedne sednice, ali sad je hitno!

Kaže, to su mnogo važni zakoni koje traži EU, a naravno EU ne može da čeka da mi raspravljamo o nepoverenju Vladi i da ja koristim pravo iz Poslovnika, koje mi omogućava da neograničeno govorim i javljam se preko reda. To im se ne sviđa, jer bi voleli da to pravo pripada samo njima. Ali nema povlačenja, moramo voditi borbu i na ulici i u skupštinama i na međunarodnom planu, sve dok ne uspemo.

Srbija je oteta zemlja od strane grupe ljudi predvođene Aleksandrom Vučićem, oni su uzurpirali vlast, institucije, zakone, medije, politiku. Moramo ih pobediti i vratiti državu građanima. Srbija uvek pobeđuje!

Autor je predsednik Narodnog pokreta Srbije i narodni poslanik u Skupštini Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.