Dok opozicija čeka evropskog Loleka i Boleka

Glavnina opozicije ostaje ipak privržena pregovorima.

Opozicioni čelnici ne usuđuju se da napuste tu fikciju, nespremni da se suoče sa rizicima koje alternativa sa sobom nosi.

Ovde knezovi nisu radi kavzi. Opozicioni lideri, aktuelni ili potencijalni, imaju savršeno skockane živote koje ne žele da ugroze sukobom sa režimom. Jedan vodi milionski biznis. Drugi vodi prestižni međunarodni „think tank“.

Treći je međunarodni konsultant u drugim nesrećnim zemljama. Četvrti piše bestselere. I tako redom. Opoziciona elita može da čeka da evropski Lolek i Bolek brzinom puža izdejstvuju političke promene.

Mi ne možemo da čekamo. Ovaj režim neće pasti na izborima. Neće pasti ni u državnom udaru.

Vreme državnih udara ovde je prošlo. Ovaj režim će pasti tako što će država početi da radi svoj posao. Tako što će tužioci početi da optužuju, policija da hapsi, a sudije da sude. Tako što će novinari početi o tome da izveštavaju.

Vrh režima je ogrezao u kriminalu. Pravosudni sistem ove zemlje ima obilje materijala koji to dokazuje i pune ruke posla da sav taj materijal obradi. Ono što mu nedostaje je politička volja. A političku volju stvorićemo mi.

Nateraćemo državne organe i javne medije da rade svoj posao. To će biti ultimativni zahtev našeg protesta. Zahtev od kog nema odstupanja. Nateraćemo političke stranke da ostvare svoju misiju.

Da se stave na čelo našeg protesta, da nas organizuju i predvode. Da njihovi lideri budu u prvim redovima kada nas hapse i biju.

Kako ćemo da ih nateramo? Mi ne raspolažemo silom. Nemamo oružje, niti hoćemo da ga imamo. Mi ne umemo da pucamo ni da se bijemo, niti želimo da gradimo državu na puškama i žrtvama.

Nemamo moć, nemamo novac, nemamo međunarodnu podršku. Nemamo ništa od toga.

Jedino što imamo, jedino naše oružje je spisak. Spisak ljudi koji, kad sve ovo prođe, neće više moći da žive među nama. Spisak ljudi koji neće moći da mirno idu ulicom, odlaze u kupovinu i izlaze u restorane, da putuju, da šetaju unuke.

Koji neće moći da kažu morao sam i nije se moglo drugačije. Spisak ljudi koji će biti sramota za svoje potomstvo.

Svaki tužilac, svaki sudija i policajac, svaki novinar, svaki tržišni, komunalni, građevinski ili ma kakav drugi inspektor, svaki, i najmanji javni funkcioner, od danas je pred jednostavnim izborom: ili će da radi svoj posao po pravdi i zakonu, ili će se naći na spisku.

Naš spisak nije selektivan. Na njemu može da se nađe svako, pa i pod lažnom optužbom. Mi ne raspolažemo mehanizmom da razlučimo istinite od lažnih i zlonamernih optužbi, ni da analiziramo dokaze, niti da uzmemo u obzir olakšavajuće okolnosti. Za nas je svako ko se nađe na spisku kriv.

Jedina nada za optužene je sud. Pravedan sudski proces, u kom će optuženi imati pravo na odbranu, u kom će dokazi biti minuciozno proučeni a sve okolnosti nepristrasno ispitane.

U interesu samih pripadnika pravosudnog sistema je da se pročišćenje dešava kroz taj sistem, a ne da se njime bavimo mi.

U najboljem interesu svakog sudije, svakog tužioca, policajca ili novinara je da zakon počne da sprovodi sam, kao što mu u opisu posla i piše.

Ja ću ovde samo da započnem spisak, a vi ćete da ga nastavite. Zagorka Dolovac, republička javna tužiteljka. Dragan Bujošević, direktor državne televizije. Vladimir Rebić, direktor policije. Vi dodajte imena, i obrazloženje. Svako ko se ogrešio o javni posao, ko je kršio zakon, ko je korumpiran.

Objavljujte u nezavisnim medijima, ako hoće da objave. Šaljite nama. Pišite na zidu. Spisak mora da za 24 časa bude noćna mora za svakog ko spava na državnim jaslama misleći da njegovo nečinjenje neće imati posledica po njegov lagodan život.

Na spisku nema mesta za čelnike režima. Njima će se, kad se sve ovo završi, baviti pravedan i nezavisan sud.
Naša borba neće trajati mesecima.

Ona neće trajati nedeljama. Ona mora da se završi u danima koji slede. Zavisi samo od nas.

Autor je analitičar.