Dolazak frau Angele

Angela je došla i noćiće ovde, a mi smo postavili zastave samo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Umesto da svetli čitav Miloš Veliki crno-crveno-žuto, da frau shvati koliko je cenimo i koliko ne štedimo u poniznosti.

Mada, možda nema ni potrebe – zna ona da smo radi dati svoje lekare, inženjere, sestre, da ne pitamo za cenu. Samo da ode zadovoljna.

A umela je da ode i namrštena. Baš kao pre deset godina posle prve posete mladoj demokratiji sa otvorenom kosovskom ranom. Tadića je brzo smenio tremaroš.

Čuli smo sve o tome da je Vučića učila nemački, da nije jeo ni šniclu od uzbuđenja, da su na „zovi me kad hoćeš“, da i danas šeta u holu aerodroma – ali rana nije zaceljena.

Možda bi majka balkanskih autokrata grdila da je nisu stigli migranti i Bregzit – ali nije imala kad. Sad rastanak se primakao. Odlazi … Odneće pirotski ćilim.

Nama ostaviti onoga kojeg je dovela.