Dvadeset treći maj – dan posle

Sve što su studenti uradili pre i za vreme skupa je za divljenje. Prvo, priprema je bila izvedena po najboljim marketinškim pravilima. Veliki broj odlično organizovanih predskupova i predogađanja, sa precizno definisanim sloganom „Studenti pobeđuju“. I to na celoj teritoriji Srbije.

Emitovani su efektni spotovi koji bude emocije i koji dižu energiju. Promovisanje skupa na društvenim mrežame je zagrevalo atmosferu i podizalo moral pristalicama studentskog pokreta. Sve to je pospešeno brojnim režimskim gafovima i glupostima, koje prolaze kod neobrazovanog dela stanovništva, a kod protivnika ludila u kome živimo, još više bude gnev.

I konačno rezultat. U 18 sati, 23. maja na beogradskoj Slaviji okupilo se po mnogima, i nekoliko stotina hiljada građana. Potpuno je u pravu direktor srpske policije. Bilo je 34 hiljade na Slaviji. Ali na kružnom toku, gde više ne može ni da stane, a na celom zauzetom prostoru je bilo i do deset puta više.

Slede briljantni govori sa jasnim političkim porukama. Govornici iz različitih oblasti akademske zajednice. Miting se u 20 sati završava na najbolji način. Pokazao je po ko zna koji put da Vučić nema podršku naroda. A ko nema podršku glasača, a i dalje vlada, on je prosto uzurpator vlasti, koji tu vlast drži samo golom silom. A silu drži pomoću novca koji je stekao na način koji će tek u budućnosti biti istraživan. Sumnje su vrlo jake i vrlo opravdane. Reklo bi se i očigledne.

Dakle, miting je ispunio svoju svrhu. Jer ovo je samo segment borbe, i ona se nastavlja do konačne pobede.

Šta na drugoj strani radi vlast? Bilo bi normalno da na prizor velelepnog skupa stavi prst na čelo i kaže – dosta je bilo. Nema više smisla. Ovako više ne ide. Narod nas je stvarno u potpunosti prozreo i prezreo. Idemo na izbore, ne možemo više. Ne. Oni po ko zna koji put posežu za svojom poznatom, oprobanom, ali već otrcanom metodom. Počinju neredi, jurnjava sa demonstrantima, tučnjave, hapšenja, zapaljeni kontejneri, demonstracija najnovijih tipova bornih kola. Policajci, neki i pognute glave, svojski tuku i svoje podmetnute inspiratore nereda, a onda usput i prisutne građane, trpaju ih u marice i odvoze u nepoznatom pravcu.

Jedno je sigurno – iza pokretanja nereda ne stoji studentska organizacija. Neredi nisu bili u agendi organizatora skupa. Neredi su bili u agendi vlasti, da bi se reflektori sa velelepnog skupa preusmerili na nerede.

Ali, neka to ostane tema za režimske televizije i tabloide. Neće biti prvi put. U zbilji su studenti su svojim skupom protiv opšteg ludila u
zemlji izvojevali još jednu pobedu koja vodi do krajnjeg cilja. A on je toliko jasan – otklon od opšteg bezumlja u koje nas je uveo Vučić i povratak Srbije u okvire normalnosti. A to znači povratak u okvire demokratije i parlamentarizma. Jer, STUDENTI POBEĐUJU!

Autor je profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.