Evropski Novi Pazar i sandžačka autonomija 1Foto: Privatna arhiva

Pune tri decenije ideja sandžačke autonomije je mantra koja obezbeđuje visok politički rejting doslednim nosiocima. Prvenstveno Ugljaninovoj SDA.

Na izborima 2020. godine, SDA je na lokalnom nivou spala na 18 odsto biračkog tela i devet odbornika u Novom Pazaru, znatno ispod Rasima Ljajića i Muamera Zukorlića.

Ljajić je odavno napustio autonomašku retoriku, dok se kod Zukorlića zadržala u konceptu moderne evropske prekogranične regije.

Ugljanin je ideju autonomije u kampanji podupreo aktivizmom nevladine organizacije ,,Kosovo za Sandžak“ pa su se uz bošnjačke zastave mogle videti i albanske.

Da li ovo znači da ideja Sandžaka polako silazi sa političke scene budući da je Ljajić na ovim izborima daleko nadmašio svoje protivnike sa udelom od 45 odsto biračkog tela i 21 odbornikom?

Zajedno, Zukorlić i Ugljanin, ostvaruju 41 odsto biračkog tela sa 20 odbornika, pa je Ljajićeva pobeda dominantno vidljiva, uz slogan sa kojim je išao u ove lokalne izbore ,,Evropski Novi Pazar“.

Reklo bi se ,,Evropski Novi Pazar“, progutao je ideju sandžačke autonomije.

Zašto se to desilo ako se ove parole posmatraju kao okosnica izbora?

Mislim da su drugi elementi odlučivali ishod, ali se ne može ni odbaciti njihov udeo u predizbornoj kampanji. Pre svega, odnos prema Ljajiću bio je određen odnosom prema Vučiću pa se očekivani uspeh prelio na Ljajića.

U dijapazonu stranaka i lidera koji su bili u ponudi, očito je Vučić bio prijemčljiviji od ostalih pa je dvojac Vučić-Ljajić odneo ubedljivu prevagu. Njegova problematična prošlost je ne samo izbledela već se njegov preobražaj sagledava kao pozitivan.

U aktuelnim sandžačkim prilikama, ideja autonomije gubi na svojoj atraktivnosti u odnosu na stvarnost i konkretne potrebe.

Ugljaninov odnos prema ovom pitanju ostaje na uobičajenoj frazeologiji koja gubi na uverljivosti dok prisustvo albanske koreografije rastače bošnjačko nacionalno tkivo pa time i političko.

Sa druge strane ,,strateški sporazum“ sa Ljajićem, kojim su podelili vlast na lokalnom nivou, kao i unutarnji sukobi, očito su otupili ideološku i programsku oštricu SDA.

Indikativan je odnos sarajevskog nedeljnika Stav prema Ugljaninu, gde je povodom nedavnog obeležavanja tridesetogodišnjice SDA u BiH, među osnivačima istaknut Harun Hadžić, bivši predsednik SDA za Crnu Goru, ali ne i Sulejman Ugljanin, predsednik SDA za Srbiju. Da li se Ugljaninu u BiH zamera ovaj proalbanski kurs?

Mediji u BiH nisu bili naklonjeni ni Zukorliću od kada se kandidovao za reisa Islamske zajednice u BiH.

Reakcije izvesnih krugova u Bosni bile su da je Vučićev eksponent sa podrivačkim nakanama velikosrpske politike.

Napadi su očito imali uticaja kod jednog dela glasača kao i dešavanja oko Islamske zajednice u samom gradu.

U odnosu na pobedu prilikom izbora za Bošnjački nacionalni savet, ovaj rezultat iako uvećan brojem glasova i sa još po jednim poslanikom na republičkom i lokalnom nivou, ne predstavlja očekivani rezultat.

Nejasna ideološka pozicija pragmatičnog Ljajića koji ima dve stranke za dva nivoa vlasti,  čini sada Zukorlića liderom nacionalno-verske dok Ljajić ostaje liderom sekularne opcije.

Srpska lista „Aleksandar Vučić, Ivica Dačić – Za našu decu“, sa 12 odsto birača, dobila je šest odbornika, za jednog više od prošlih izbora. Upućeni poznavaoci prilika tvrde da se značajan deo srpskog biračkog tela priklonilo Ljajiću.

Neodgovoran odnos prema epidemiji u ekspanziji tokom kampanje sada je potvrđen većim brojem zaraženih istaknutih političara prvenstveno iz Ljajićeve grupacije. Biće da je to cena Ljajićevom zenitu podrške.

Međutim, njegov ovogodišnji rezultat manji je od prethodnih izbora za skoro hiljadu glasova što se može tumačiti i nedavnim napadima na Ljajića lidera srpskih radikala.

Sve ovo Ljajića fiksira za Vučićevu političku sudbinu. Poredi li se broj osvojenih glasova na parlamentarnim i lokalnim izborima videće se blaga diskrepanca pa bi se moglo zaključiti da se Ugljaninu više veruje na parlamentarnom nego na lokalnom nivou, a Zukorliću više na lokalnom nego na parlamentarnom, dok Ljajić sa dve svoje stranke vešto balansira ova dva nivoa vlasti.

Sa 21 odbornikom, a potrebnih 24, čini se da mu je srpska lista prirodni partner za formiranje lokalne vlasti, pa će izbor partnera u mnogome uticati na dalje tokove i međusobne odnose stranaka.

Izlaznost od 47  odsto govori o većem procentu onih koji ne nalaze sebe u postojećoj političkoj ponudi lidera i programa, a broj od 613 glasova na parlamentarnim izborima dodeljenih Čedomiru Jovanoviću (LDP), u odnosu na 786 SPS-JS, govori da u Novom Pazaru još uvek građanska opcija ima svojih birača.

Visok procenat neopredeljenih ukazuje na nezadovoljstvo što upućuje na potrebu i drugačijih lokalnih ponuda političkog opredeljenja.

Iz svega se može zaključiti da je Zukorlić u blagom usponu, Ugljanin u vidnom opadanju, a da Ljajić iako nesporno dominantan ima manje pristalica. Kako će sastav republičkog  parlamenta  i međusobni osnosi uticati na sandžačke prilike rano je govoriti.

Ljajić dominantno utiče na realnu sudbinu prostora koja se ovaplođuje kroz male akcije i projekte prevashodnog urbanog uređenja i šminkanja grada. Paradoksalno, izgleda da je u ovim okolnostima to dovoljno. Šta konkretno za Novi Pazar to znači posebno je pitanje.

Zukorlić je najavio obnovu Stare čaršije koja će biti ,,lepša od one u Sarajevu“ i izgradnju ,,malog Istanbula“ od Novog Pazara.

Evropski i orijentalni Novi Pazar izgleda tek ulaze u novi politički dijalog. Ali ovo je kulturološka, identitetska i stručna tema.

Jedno je sigurno, velika ideja sandžačke autonomije svodi se na male hirurško-kozmetičke intervencije bilo ,,zapadnog“ bilo ,,orijentalnog“ tipa kroz koje će ovaj istorijski i kulturološko-jedinstveni grad nekom vrstom plastične hirurgije promeniti izgled do svoje neprepoznatljivosti.

Nek vam je sa srećom, gospodo političari! Ne bih vas upućivao da se ugledate na Beograd  i Istanbul već na Prizren. Njegova balkanska, vizantijsko-osmanska ozarenost, na sreću, još uvek pleni.

Dok je pisana ova analiza, Novi Pazar kupuje limene sanduke i vreće kako bi sahranjivao mrtve. Kako će ova situacija uticati na dalje političke tokove sada je nepoznanica.  Dok se politički akteri međusobno nadmudruju, izbori će se pamtiti po svojoj mračnoj strani gde kovid 19 neizostavno pobeđuje.

Autor je akademski slikar i profesor iz Novog Pazara

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.