Fatamorgana srpskog sveta 1foto medija centar

Čudo neviđeno!

Vlast koja će, zahvaljujući svom diplomatskom amaterizmu prožetom do sada neviđenim stepenom kukavičkog podaničkog idolopoklonstva prema stranim silama, izgubiti ogroman procenat svoje teritorije u kojoj je koncentrisan istorijski duhovni supstrat zemlje Srbije; vlast koja je Srbiju uvrstila u red nekadašnjih najsiromašnijih zemalja Trećeg sveta u koje su razvijene zapadne države izmeštale svoje „prljave industrije“ kako bi u njima upošljavale najevtiniju radnu snagu u svetu; vlast čija država ima najmanji BDP u regionu, posle Hrvatske (zbog osetno manjeg broja stanovnika ove poslednje); vlast koja je ukinula pravnu državu, dakle i nezavisno pravosuđe, čime je obespravila do neslućenih razmera najveći deo celokupnog građanstva, ostavljajući ga u medijsko-informativnom mraku, a onaj njegov preostatak koji na različite načine ucenjuje: partijskim zapošljavanjem, posedovanjem kriminalnih dosijea o njima, udelom bedne milostinje čije je poreklo u našim parama, drži u iluziji da žive u humanoj državi koja brine o svojim žiteljima, te da joj zbog svega toga oni moraju uzvraćati apsolutnom poslušnošću; vlast koja je jedina, navodno putujuću ka EU, uspela da parlamentarni sistem transformiše, ne birajući sredstva, u jednopartijsku državu u kojoj je arbitrana volja predsednika njegove partije koja mu obezbeđuje status nedodirivog suverena – jedini zakon za sve građane Srbije, ta i takva vlast na sva zvona, posredstvom Autokratovih „poltronskih megafona“, obznanjuje projekat stvaranja „srpskog sveta“.

Varaju se oni koji misle da je ambivalentnost ili, još bolje, konfuznost ove sintagme slučajna. Rasplinutost toga pojma je bez ikakve dileme potpuno smišljena.

Autor višeznačnosti toga pojma je niko drugi do glavni vinovnik dosada najvećeg poniženja Srbije koje će je, ukoliko se njegov način upravljanja njome ne zaustavi, dovesti do njenog totalnog raspada.

Autor ove čudne kovanice verovatno se nada da će ona kod najvećeg broja patriotski raspoloženih Srba biti povezana sa pozivom Velikog Vođe na objedinjavanje svih Srba, ma gde živeli, kako bi osnovali vlastitu Veliku Srbiju.

Svestan da je takav pređašnji poziv izazvao rat koji može izazvati strah u ljudima, on ne direktno već na posredan način poručuje da će najavljeni projekat biti realizovan „bez ijednog metka“ (Vulinovim rečima treba verovati, jer on, koliko je bar meni poznato, tokom svog života nije ispalio nijedan metak).

Ipak, postoji i rezervna varijanta prema kojoj se ne radi o planu stvaranja „Velike Srbije“, već o brizi Srbije „kao matice“ o položaju Srba u drugim državama u regionu, na čijem čelu bi opet bio najvelikodušniji Srbin u istoriji Srbije.

Naravno, moguće se i druge interpretacije, zavisno od razvoja okolnosti.

No, teza o konstituisanju „srpskog sveta“ za sve Srbe u kojima još tinja plamičak samopoštovanja i respekta prema ne retkim zvezdanim trenucima srpske istorije, sasvim sam siguran u to, deluje tragikomićno, porazno. Jer ne može neko ko je skršio ponos ne tek srpskog etniciteta, već pre svega Srbije kao građanske parlamentarne države koja, kao takva, treba da poštuje lični identitet i individualne slobode svakoga svoga građanina, ma kog etnokulturnog identiteta bio, da uživa bilo kakav državnički autoritet.

Time je naš gospodar „pjlunuo“ na slavni period kraljevine Srbije u kojoj je svaki njen građanin bio iste nacionalnosti, s tim što mu je u duhu autentičnog liberalnog sistema bilo omogućeno da, ukoliko želi, na nivou društva, sledi svoju običajnost.

Ne mogu liberalni nacionalnosti, ma kakvog porekla bili, ispoljavati uvažavanje prema onome ko ćutke prelazi preko poslednje brutalne serije etničkog čišćenja na KIM-u, kako bi ta teritorija postala etnički čista, i prema njegovoj apologetskoj intelegenciji koja one koji se zalažu za istinski liberalni princip (insistiranje na očuvanju teritorijalog integriteta građanske države) svojstven liberalnom shvatanju nacije, tretira kao zagovornike arhaičnog etnonacionalizma.

Po mom mišljenju, a verujem i po ogromnoj većini liberalno orijentisanih ljudi, sinatgma „srpski svet“ samo je projekcija imaginarne kompenzacije, pre svega, za potpuno izgledni gubitak velikog dela teritorije Srbije – KIM, koji će verovatno biti uvod u totalno rasparačavanje Sbije u međusobno nezavisne etnokulturne zajednice-države.

Teza o stvaranju „srpskog sveta“ bi trebalo da pruži utehu građanima Srbije za akt secesije na koji u istoriji sveta nije pristao nijedan iole veći državnik u njemu.

Neki su u tom pogledu navodili čin De Gola, možda najvećeg evropskog državnika liberalno-nacionalističke provenicijencije.

Ali, to je poređenje „baba i žaba“, jer je jedna stvar priznati nezavisnost kolonije, a sasvim druga stvar priznati nezavisnost dela matične teritorije.

U prvom slučaju je na delu hladna input-autput analiza: kada troškovi u vezi sa pobunama stanovništva kolonije prerastu na duži rok benefite koje kolonijalna sila izvlači iz svoje kolonije, onda ona iz čisto profitabilnih razloga pristaje na priznanje nezavisnosti svoje bivše kolonije.

Takva računica bila je na delu i u slučaju odnosa Velike Britanije i Indije.

Ne može onaj ko najavljuje imperijalni koncept konstituisanja države svih Srba biti iole uverljiv u očima ozbiljnih građana, ako taj nije uspeo da sačuva KIM kao deo Srbije, ma kakav staus toj srpskoj pokrajini u kojoj vlada etnička manjina bio obezbeđen.

On se ne može tumačiti kao državnik od iole ozbiljnijeg kalibra, već kao kompradorski manipulator koji prodaje ideološku maglu u cilju uvećavanja vlastite moći a ne moći zemlje kojom rukovodi ne obazirući se ni na kakva ustavno-pravna pravila.

Onom ko je na kolenima ne preostaje ništa drugo do razvijanje megalomanske priče za unutrašnju upotrebu, koja će, međutim, zasmejavati okolne države, a pogotovo velike sile. Spas Srbije za one koji je nose u svom srcu leži jedino u masovnoj radikalnoj građanskoj patriotskoj neposlušnosti koja će joj vratiti nekadašnje dostojanstvo.

Autor je pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Fatamorgana srpskog sveta”

  1. Srpski svet se uvek odvijao pomoću „događanja naroda“ tj. „bus-eva“. Evo sad pročitah vest da su penzionere iz Grocke koj su BUS krenuli u banju, pre banje (bez dozvole penzionera, bez njihovg znanja) prvo odvezli na Vučićev miting gde je obeležavao 26 g „oluje“. Pa to je „patentirano“ na Kosovu tzv „događanje naroda“ koje je Slobu dovelo na vlast, „događanje naroda“ u organizaciji udbe(vozili ljude autobusima sa jednog na drugi mitig. Toje doba komunizma, to su sve BUS komunističkih firmi, to je sve umrežila udba), tako je na čelo Srbije umesto razumnog političara Ivana Stambolića doveden Sloba i „slobizam“ vladavina „busevima“ tj. „događanjima naroda“ u organizaciji udbe koja se sada zove DB ili kako već….

  2. Pisac teksta zloupotrebljava pojam Srba time što im u današnje vreme daje samo negativnu konotaciju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.