Fenomen Nestorović kao državni projekat

Takav redak izuzetak desio se prošle i ove godine profesoru dečje pulmologije Branimiru Nestoroviću (u daljem tekstu B. N.). Četiri redovna profesora Medicinskog fakulteta i bivša direktorka jedne agencije SZO tražili su od Lekarske komore da mu oduzme licencu. Nezavisno od njih, sličan zahtev uputilo je ove godine na istu adresu i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida.

Čime je tuženi zaslužio gnev svojih kolega? Do početka pandemije za njega su uglavnom znale one majke astmatične dece koje nisu prelazile Savu da bi tražile savet od profesora Minića iz Instituta za majku i dete.

U orbitu kontroverzne popularnosti lansirale su ga izjave na konferenciji za štampu 26. februara prošle godine da je smešan virus od koga je, kako se procenjuje, do sada umrlo preko 10 miliona ljudi, među njima znatno preko 25.000 u Srbiji, da žene ne mogu da se zaraze itd. Mašti je potom sve više puštao na volju, zbunjujući već sluđeni narod.

Godine 2019. N. je i pre početka pandemije počeo da radi na promociji svoje privatne prakse, pa je najavio i osnivanje ambiciozno zamišljenog Centra za integrativnu medicinu.

Za upuštanje u takav poduhvat potrebna mu je pažnja javnosti, makar na način kako do nje dolaze likovi sa estrade.

Tako je oktobra 2019. obnarodovao da osobe plavih očiju potiču sa Marsa (!). Usledio je niz sličnih izjava koje kod normalnog sveta izazivaju podsmeh (da ne nabrajamo ostale emocije), ali očigledno ima ljudi željnih da se odmaknu od tužne svakodnevice golicanjem mašte na po malo neuobičajen način.

Tome doprinose i poruke: „Smrt ne postoji… na obodima crnih rupa nalaze se neke informacije, te praktično duša može lako da pređe u paralelni svet i tako nastavi svoj život“ ili „Mladež, odnosno beleg je posledica reinkarnacije“ (čovek se, navodno, rodi sa mladežom gde je telo prethodnog nosioca duše ubodeno nožem ili probijeno metkom).

Ko ne bi svoj čemerni i guravi život voleo da obnovi u primamljivom „paralelnom svetu“?

Izranavljenoj srpskoj duši, ponižavanoj opštim prezrenjem zapadnog sveta tokom poslednjih 30 godina, gode poruke o spasenju pomoću Teslinih navodnih otkrića: „On je čovek slao predmete u budućnost, vraćao ih nazad, to se sve zna“; „Tesla nije umro. On je možda fizički umro, ali nam je ostavio Novaka Đokovića“.

Lekovita je iluzija da će nam B. N., kao posednik tajnovitih Teslinih otkrića, obezbediti budućnost kakva nam se otkrivala samo u retkim vlažnim snovima. Dovde je sve jedna isprazna manipulacija bez mnogo štete.

Nevolja je kada B.N., umesto ozbiljnih naučnih izvora, iz dubina anonimnosti pronađe izvesnu travaricu kao arbitra u lečenju karcinoma, kada nam ponudi skoro podjednakog naučnog anonimusa sa „istinom“ da rak nastaje „iz glave“, a ne usled nauci poznatih uzroka, pre svega pušenja ili kad se poziva na homeopatsku mantru o čudesnom „pamćenju vode“.

Navođenje na takve stranputice mnoge lakoverne naivčine košta života.

Još opasnije su njegove poruke tipa: „Glumili smo epidemiju, sve s koronom je izmišljeno“ i „Niko neće da mi plati usavršavanje da dokažem da kovid ne postoji“, uprkos kojima, u svojstvu člana Kriznog štaba, početkom maja 2020. poziva građane da izađu na ulice kako bi se zarazili i „do 15. juna“ okončali epidemiju „nepostojeće bolesti“!?

Tvrdi: „Testiranje ne vredi ništa, kao ni vakcinacija, a od kovida se ne umire“, dok ideju o međunarodnoj zaveri nameće insinuacijom kako je „ovaj virus, SARS-CoV-2, patentirao Rotšild 2015.“

Kovid pasoše označava kao „čist fašizam“, ne prepoznajući u svojoj poruci o prirodnoj otpornosti Srba nešto još gore – elemente rasne superiornosti, kao odliku nacističke ideologije.

Njegov „prosvetiteljski“ rad zasniva se ili na izmišljanju podataka ili na predstavljanju kakvog bizarnog, po pravilu odmah osporenog rezultata u nekom (obično) marginalnom časopisu kao apsolutne istine koja treba da učini smešnom celokupnu svetsku nauku.

Uz takva „otkrića“ često ide optužba da ih zli ljudi, oličeni u celokupnoj naučnoj zajednici i vodećim naučnim ustanovama, skrivaju iz mračnih razloga. Primeri su lekovi ivermektin i hidroksihlorokin, koji su napušteni zbog svoje nekorisnosti i eventualne štetnosti, ali ih B. N. preporučuje uz objašnjenje da ga njegove kolege ne daju zbog toga što su jeftini.

Mnogo je nedvosmislenih pokazatelja da B.N. uživa jaku podršku vlasti. Bez takve zaštite ne samo da bi davno izgubio licencu, već bi mu sledovala zatvorska kazna zbog širenja dezinformacija (čl. 343 Krivičnog zakonika).

Predsednik Srbije se brukao negirajući postojanje Nestorovićeve žalosne izjave o smešnom virusu, uvrstio ga je u Krizni štab, a zatim mu dodelio državno odlikovanje, mada je „odlikaš“ većinu misaonih i verbalnih diverzija, pre svega po kredibilitet naučnih istina, ali i po zdrav razum, izvaljivao pre dodele visokog priznanja.

Svojim obilato medijski podržavanim sumnjama u postojanje pandemije i smisao vakcinacije, jedan je od „junaka“ direktno odgovornih za tragičan bilans naše izrazito neuspešne borbe sa kovidom 19.

Malo je ljudi u Srbiji (meni na um pada samo jedan čovek) koji bi imali volju i moć da podržavaju još jednu od mnogih veštački stvaranih podela i omraza među građanima, ovaj put konfrontirajući nas kao „kovidaše“ i „antikovidaše“.

Političari kažu da je B. N. favorizovan u elektronskim medijima s nacionalnom frekvencijom zato što se urednici rukovode komercijalnim interesima, a on privlači publiku. Nemaju, međutim, odgovor na pitanje zašto onda ne zovu izuzetno vrcavog Zorana Kesića, pa da nam svima, kao u vreme Duška Radovića, s osmehom počne dan.

Razočarala bi me odbrana lika i dela B. N. napadom na mene. Unapred priznajem da sam zapalio Aleksandrijsku biblioteku, snabdevao Bordžije otrovom i cepinom smrskao glavu Trockom, ali je pitanje da li su plavušanski botovi zaista pali sa Marsa, da li vlast oseća odgovornost što pospešuje popularisanje budalaština koje ugrožavaju narodno zdravlje i sve drugo što čeka na odgovor.

Autor je epidemiolog, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta, član Ujedinjenih protiv kovida