Hitna pomoć – služba bez svog zakona 1Dejan Zejnula Foto: CRTA

Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni uredbu kojom bi se detaljno uredila oblast hitne medicinske pomoći i prehospitalnog zbrinjavanja. Posledica toga je da se od grada do grada razlikuju kako će Hitna pomoć reagovati na pozive građana.

Na primer, može se desti da će za iste simptome koje će pacijent navesti da ih ima, Hitna pomić u Kragujevcu izaći na teren, a u Beogradu neće.

Istraživanje koje je sproveo pokret “Pravo na život – Meri” pokazuju da se u Beogradu interveniše tek na svaki osmi poziv, dok se u Kragujevcu interveniše na svaki treći.

Broj ekipa Hitne pomoći se takođe razlikuje od grada do grada, pa tako u Beogradu postoji jedna ekipa na 72.000 stanovnika, dok u Kragujevcu postoji jedna ekipa na 36.000 stanovnika.

Ono što bi moralo da zabrinjava je da je 76 odsto građana koji su popunili našu anketu, navelo je da su posle prvog poziva morali još jednom pozovu broj 194.

Ovo je posledica saveta koji se obično daju pozivaocima prilikom prvog poziva, a u kojima se preporučuje da pacijent popije određenu terapiju, da se sačeka da lek počne da deluje (obično je to oko 30-40 minuta) i tek tada ako se stanje ne popravi, ponovo pozovu broj 194 kako bi Hitna pomoć poslala ekipa.

U urgentnoj medicini postoji nepisano pravilo zlatnog sata u kome se navodi da je od suštinske važnosti da se u urgentnim slučajevima reaguje u prvih sat vremena od pojave simptoma.

Davanjem saveta i čekanjem od 30 do 40 minuta, gubi se „zlatni sat“ i kocka sa ljudskim životima. Na ovo ukazuju i zvanični podaci instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” prema kojima je u 2020. godini na teritoriji Beograda bilo 749 iznenadnih srčanih zastoja, od čega se čak 615 desilo pre dolaska hitne pomoći.

Postojeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao i pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti nejasno i nepotpuno uređuju oblast hitne medicinske pomoći, te su podložni višestrukom tumačenju kada je u pitanju prehospitalno zbrinjavanje i po pravilu su na štetu građana.

Iako postojeći Zakon o pravima pacijenata garantuje svima pravo na jednaku dostupnost zdravstvene zaštite, to u slučajevima gde su opštine sa manje od 25.000 stanovnika nije slučaj jer takve opštine nemaju pravo na osnivanje službe za hitnu medicinsku pomoć.

Životi tih građana su najugroženiji jer ne postoji služba koja bi u slučaju infarkta, moždanog udara i sličnih urgentnih situacija intervenisala.

Na ovaj problem je više puta na sednicama Skupštine Srbije skretao pažnju i poslanik Milija Miletić jer u mestu iz koga je, Svrljigu, Dom zdravlja nema mogućnost organizovanja službe hitne pomoći.

Službe koje imaju organizovanu hitnu medicinsku pomoć, zbog postojećih zakona nemaju mogućnost zapošljavanja dodatnih kadrova u slučajevima kada lekari odu na specijalizaciju.

Tako se dešava da zvanično služba ima predviđen broj lekara, dok u praksi ti lekari nisu prisutni i broj ekipa se zbog toga smanjuje.

Veliki broj službi nema protokole za trijažu poziva, a nije redak slučaj i da službe nemaju operatera obučenog za trijažu poziva već se trijaža svodi na ličnu intuiciju osobe koja se javi na telefon.

Ljudski životi ne smeju zavisiti od nečije intuicije, kao što se ni organizacija hitne pomoći ne sme prepustiti rukovodiocima već trebaju biti jasno i nedvosmisleno definisani zakonom.

Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti propisano je da se Zavod za hitnu medicinsku pomoć može osnovati ako u pogledu kadra ima jednog lekara, jednog tehničara i jednog vozača na 6.000 stanovnika.

Iako bi po logici ovo trebalo da bude jedna terenska ekipa, u praksi se to ne prepoznaje kao tim, pa tako Zavod za hitnu pomoć Beograd iako ima predviđen broj lekara, tehničara i vozača, ima samo 22 terenske ekipe, a s obzirom na to da pokriva 1.600.000 stanovnika trebalo bi da ima 53.

Prosečno, u Beogradu se broj 194 pozove 1.700 puta dnevno, dok je prosečan broj izlazaka 230. To je u proseku intervencija na svakih 7.000 stanovnika, dok je u Kragujevcu koji ima duplo više ekipa po broju stanovnika (178.000 stanovnika i pet ekipa) taj broj manji, odnosno interveniše se na svakih 3.700 stanovnika.

Dnevni broj intervencija Kragujevačkog zavoda je u proseku 49 intervencija. Ovi podaci najbolje pokazuju koliki je nesklad u radu između zavoda, a razlog tome leži i u činjenici da ne postoji jasno definisana zakonska regulativa kada je u pitanju prehospitalno zbrinjavanje, kao i nedefinisani protokoli.

Pokret „Pravo na život – Meri“ zalaže se za donošenje jedinstvenog pravnog akta kojim bi se jasno i nedvosmisleno obezbedila jednaka prava svih građana kada pozivaju broj 194, bez obzira u kom gradu žive.

Hitna pomoć mora biti služba u kojoj se spasava ljudski život, i nikako ne sme zavisiti od nečije intuicije i slobodnog tumačenja postojećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Protokoli moraju biti jedinstveni za celu Srbiju, a lekari u obavezi da protokole poštuju. Ovakav pravni akt bi bio od značaja i samim lekarima, kao i svim zaposlenim u hitnoj pomoći jer bi im dao jasne smernice i nedvosmisleno propisao prava i obaveze.

I za kraj, ne možemo da ne spomenemo posledice koje nastaju usled nepostojanja zakona o hitnoj pomoći. Među tim posledicama su i Snežana Dreo iz Kragujevca, koja je 19. maja 2020. godine tri puta pozivala hitnu pomoć, a koja joj nije poslata. Preminula je istog dana od posledica srčanog udara.

Porodica Stevana Tomičića iz Bačke Palanke je 1. decembra 2020. godine od sedam ujutru zvala hitnu pomoć, koja je nakon više poziva došla u 18 sati i konstatovala smrt.

Merita Bekirovski preminula je 19. aprila 2020. godine. Lekar operater nije poslao ekipu i pored informacije o preležanoj emboliji pluća i simptoma nesvestice, hladnog znoja, neprestanog povraćanja i otežanog govora odnosno mumlanja, već je dao savet da se skuva supica.

Ekipa je poslata nakon drugog poziva, kada je već izgubljen zlatni sat. Po definiciji rukovodioca, zaposleni su sve radili po protokolu i nisu napravili propust.

U okviru projekta „Reci glasno da ne bude kasno“ koji se realizuje u okviru inicijative „Vratimo se na početak, parlament kao osnovna vladavina prava“ koji realizuje Otvoreni parlament u saradnji i uz podršku Evropske delegacije u Srbiji, Pokret – Meri je snimio serijal podkast emisija sa porodicama gore pomenutih žrtava.

Emisije će premijerno početi da se prikazuju 1. februara 2022. godine na fejsbuk stranici Pokreta – Meri. Cilj emisija je da se ukaže na posledice koje nastaju usled nepostojanja zakona o Hitnoj pomoći.

Autor je predsednik Pokreta “Pravo na život – Meri”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.