Kad je Hari sreo Sali

To će za birače u Srbiji biti paradoksalno taman toliko, koliko je za svet paradoksalno da jedan dobitnik Nobelove nagrade za mir, poznatiji kao muž elegantne Mišel Obama, vodi jedan rat kome su na početku bila ljudska prava, a na kraju početka otvorena svađa među saveznicima (jedan poznat po svetskoj ženi Karli Bruni a drugi po marokanskoj ljubavnici Rubi), oko buduće podele plena. U obnovi i izgradnji, razume se. Ne bih se ni za sto godina setila kojim zajedničkim imenom sve to da nazovem da ne bi Snežane Samardžić-Marković. Ona je u četvrtak celo bogovetno prepodne   p r i o r i t i r a l a   po Narodnoj skupštini. Sportskim jezikom rečeno, prioritet je pobediti na izborima. O onome posle, ćemo posle.Glavni gubitnik prošlonedeljnog ruskog, ali i svetskog marketinga bio je Čedomir Jovanović. Ima samo jedan kvalitet koji Jovanoviću priznaju svi. Doslednost. Ali ono što se desilo kad je Hari sreo Sali, umalo se nije desilo u sredu, kad je Čeda sreo Vladimira Vladimiroviča. I to sve pod otvorenim srbijanskim medijskim nebom, izuzimajući televiziju Vojvodina, razume se.Mlađa Dinkić je bio infantilan, ali duhovit. U pokušaju.

ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI: Ako ste pomislili da će Vlada Mirka Cvetkovića poslušati marketing Megatrend univerziteta (Završi Megatrend i pali! Šta ćeš ovde?) i ubuduće vladati iz banjalučkog egzila, ne znate ništa o marketingu. Vratili su se i sa sobom poveli Milorada Dodika. Da zajedno dočekaju Vladimira Putina. „Na početku sastanka delegacija dve vlade, Cvetković je izrazio zadovoljstvo zbog posete ruskog kolege“, tako je glasio deo agencijske vesti. Da sam juče umrla, ne bih znala da je i Mirko trenirao džudo. Verovatno samo Šaper zna da li je propali tender za prodaju Telekoma Srbija rezultat dobrog, ili lošeg marketinga. Teško je zaključiti šta bi za Vladu Srbije marketinški bilo bolje, odnosno gore: da je Telekom prodala ili to što nije. Pošto je marketing na početku i na kraju svega. Ne znam da li je u sredini ukalkulisana propast. Kako god okreneš. Tek, da je Vlada Srbije otvoreno priznala da Telekom prodaje samo zato jer joj trebaju pare, bilo bi joj oprošteno i na ovom i na onom svetu, i na vlasti i u opoziciji. Ovako, nije bilo nijednog opravdanog razloga da Vlada potroši naše pare na pripremu svoje propale prodaje, da kida naše živce i troši sate i sate vremena naših stručnjaka, kojima Megatrend onako bezobrazno poručuje: Šta ćeš ovde? Pali? Da ovog puta zanemarimo pravilo da se roba prodaje u vreme kad je najskuplja i da, po ocenama svetskih stručnjaka, sada nije to vreme. Da se koncentrišemo na kupca. Vlada Srbije je očigledno pikirala na Dojče telekom. Ovaj pik ogoljava do koske sav kvalitet vladine administracije. Dojče telekom će verovatnoi kupiti Telekom Srbije. Ali ne može sada. Možeš biti i velika i moćna kompanija, možeš imati i dobit, ali nije svaka dobit dovoljna dobit i svako dobro stanje – dovoljno dobro stanje. Poput većine nemačkih firmi, ni Dojče telekom nije uspeo u SAD i sada se odande povlači u neredu. Pošto je njegov tamošnji mobilni operator jedini među pet najvećih koji gubi klijentelu. Dojče telekom je bio priniđen da proda svoju tamošnju kompaniju najvećoj telekomunikacionoj kompaniji AT$T za 33 milijarde dolara, veći deo u kešu, ostalo u akcijama. Novac će uglavnom potrošiti na otplatu svojih dugova. Cela transakcija, uključujući i upitnu saglasnost američkih antimonopolskih tela, biće završena tek početkom sledeće godine. Analitičari veruju da je Dojče telekom okasnio da se takmiči na brzorastućim tržištima Azije i Latinske Amerike i da mu preostajemo jedino mi u jugoistočnoj Evropi. Eto.

MI S VAMI: Dok su se naši sa druge strane Save borili svim silama da im Vladimir Putin uzvrati :“Volim i ja vas“, čak su se i Čedine energetske bitke svele na jedan procentni poen zajedničke firme Južni tok, neobavešteni a nebranjeni novinari su pitanjima za sve ili bolje ništa, nasrnuli na neke Ruse, među kojima su i neki koji navodno ni na Internetu ne kriju da su, pre nego što su se prihvatili gasa, sa Putinom bili kolege u KGB-u. Ako ništa drugo, revnosni novinari na Čedinom tragu, iznervirali su i Ruse, ali bogami i Petra Škundrića, koji se isprsio da na svoja nejaka SPS-ovska pleća umesto Rusa primi udarce iz novinarskih visina. „Sva su pitanja dosad bila korektna, sem ova dva poslednja“, rekao je Škundrić. I sve su vladajuće i veće opozicione stranke za Južni tok, a na onu stranačku sitninu, koja je protiv, niko ozbiljan ne obraća pažnju. Ni to nije bilo dosta, pa su Rusi provocirani pitanjem nad pitanjima: a kako ćete nabaviti pare za gradnju? Tu su Rusi pukli. „Ne mi, ne mi, nego mi i vi“, odbrusio nam je jedan što je svaki čas ubacivao poštapalicu: Slava Bogu! I time je prezentacija Južnog toka, ako bog samo da projekta, bila okončana.