Kongres lekara pod kontrolom režima 1foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

Raskošan ambijent u hotelu „Crown Plaza“, raspoloživa savremena tehnička pomagala, uslužno osoblje – sve su to bili uslovi za uspešno održavanje 20. Kongresa lekara Srbije prošle nedelje u Beogradu. Ipak će ovaj skup ostati zabeležen kao sraman izraz kukavičluka organizatora, kompromitovanih podleganjem diktatu profanog političkog interesa.

Od kad je sveta i veka, da upotrebimo tu epsku figuru, lekari su se sastajali da bi raspravljali o boleštinama koje pogađaju narod, a u toku i posle većih morija okupljali su se kako bi razmenili iskustva i analizirali situaciju. Cilj je bio da se ukaže na vodeće zdravstvene probleme i načine suzbijanja, kako bi buduće štete bile što manje.

Uoči ovog kongresa kovid 19 je u toj meri opterećivao zdravstvenu službu da je dobrim delom zaklanjao sve druge muke doktora, njihovih pacijenata i nevoljnika promaklih brizi sistema organizovanog zdravstva.

Anegdotski zvuči, ali organizatori Kongresa su upravo za pandemiju imali „slepu mrlju“. Zvaničan stav vlasti je bio da smo u više mahova, prvi put još maja 2020. „pobedili koronu“, a kasnije da smo, navodno, „manje postradali od korone nego mnogo bogatije zemlje Evrope“.

Čak i da je tako, dužnost nam je bila da svoja „svetla“ iskustva podelimo sa naučnom javnošću ostatka sveta, kako bi nas i drugi sledili. Tužna istina je da smo bili „uspešni“ samo u prikrivanju svojih mrtvih, da smo svedoci pogrešnih procena, kardinalnih lutanja i skoro potpunog kolapsa sistema, te da smo – sa jedan odsto izgubljenog stanovništva od kovida, sa njim ili zbog njega – neslavno osvojili srebrnu medalju na nametnutom svetskom prvenstvu podleganja pandemiji.

Vlast je imala živ interes da se ne pominje ni stvarna statistika, ni bilo šta što bi podsećalo na njene poraze u suočavanju sa korona virusom, a „provereni kadrovi“, postavljeni na rukovodeća mesta na osnovu kriterijuma važećih za poslovičnog Miću iz EPS-a, odradili su posao. Podsetićemo se u lapidarnoj formi razvoja događaja, ranije pominjanog u medijima, uključujući „Danas“ i „Politiku“.

Srpsko lekarsko društvo (SLD) je „vruć krompir“ priprema za deo Kongresa o javnom zdravlju, dakle o epidemiologiji, prevenciji i drugim narodno-zdravstvenim temama ustupilo Institutu „Batut“.

Ova državna ustanova je odabrala šest tema, od kojih se nijedna nije direktno odnosila na kovid 19. Nisu predviđene ni slobodne teme, gde bi eventualno moglo da se provuče neko saopštenje o pandemiji. Određeni su i predavači, pa je zatvorena lista poslata Ministarstvu zdravlja radi akreditacije. Tek tada je o svemu obaveštena stručna javnost, tako da je stavljena u ulogu pasivnog posmatrača. Kao vid dodatne bahatosti, zainteresovani pojedinci su upućeni na nepostojeći sajt SLD.

To je već bilo previše, pa je potpisnik ovog teksta uputio nediplomatski oštro pismo čelnicima SLD, svojim višedecenijskim prijateljima ili bar poznanicima, ukazujući na mogući razdor u ovom drevnom udruženju.

Pokazalo se da već „finalizovan“ program može korenito da se izmeni, pa je Institut „Batut“ odredio četiri teme, uključujući kovid 19 i slobodne teme. Očekivalo se da, uprkos formalnom popuštanju, organizatori neće dozvoliti da se čuje kritička reč, te su mnogi lekari, posebno iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida, ignorisali ovaj skup.

Saopštenja upornih pojedinaca bila su zaista na različite načine skrajnuta ukoliko su iz naslova ili sažetaka naslućene ma kakve naznake bavljenja suštinskim problemima.

Sva ta mešetarenja belodano su se pokazala na samom Kongresu. Kao prva i ključna, dominirala je primena i praksa Međunarodnog zdravstvenog pravilnika. Tri od od četiri inostrana gosta pozvana su zbog ovog dokumenta.

Tema nije nevažna, ali sasvim bledi u odnosu na pandemiju, čije suzbijanje su vlasti označile kao najvažniji zadatak tokom prethodne dve godine. Novom korona virusu formalno su posvećena tri predavanja po pozivu – o održivom sistemu imunizacije, o ulozi Nacionalnog tela za imunizaciju u preporučenim i vanrednim vakcinacijama i o proceni zdravstvenih tehnologija na primeru kovida 19. Dakle, suština problema jedva je mogla, i to samo ovlaš, da bude okrznuta.

Čak i takav rikošet je izostao. Po programu su sledili usmeno saopštenje o prediktorima odabira jedne vakcine i dva sponzorisana predavanja.

Dosledno su izbegavani pokazatelji posledica obolevanja, ali je saopšteno da je broj umrlih od kovida 19 u Srbiji 17.000. Nije samo neukusno, već je i drsko na naučnom skupu manipulisati višestruko većim brojem žrtava pandemije. Posle objavljivanja zvaničnih podataka Zavoda za statistiku i laicima je jasno koliko je morbidno to šibicarenje sa leševima.

Za diskusiju je bilo predviđeno samo 15 minuta. Prva dva diskutanta prozvana su sa naručenom temom, dosta se kasnilo, a kroz poluotvorena vrata dopirali su mirisi već postavljene zakuske, tako da je razočaranom slušaocu preostalo da svoj gnev eventualno izrazi nekim uzvikom ili da ćuti. U foajeu su se na jednom ekranu posteri smenjivali takvom brzinom da je mogla da se pročita samo po jedna rečenica. Tako je i po neki „nepodoban“ sadržaj, recimo o analizi stopa mortaliteta, ostao uspešno skriven.

Ipak je u jednom trenutku probušen čir. Rad epidemiološkinje Mile Paunić o epidemijskim talasima među studentima „preventivno“ je sklonjen među slobodne teme, gde mu nije mesto. Ona se žalila i neoprezno je prebačena u sesiju o kovidu 19, pa je, umesto pet, dobila 15 minuta za izlaganje. Tako se saznalo:

– da je Studentski stacionar 24. februara 2020. pretvoren u karantin, mada je osoblje bilo bez potrebne zaštitne opreme,

– da je odlučeno da se 15. maja 2020. nastavi školska godina bez ikakve pripreme, ni plana gde smeštati zaražene studente,

– da su sve do polovine juna te godine na raspolaganju za dijagnozu imali samo serološke testove, koji postaju pozitivni tek krajem prve nedelje bolesti, pa je 95 odsto studenata sa visokom temperaturom bilo lažno negativno,

– da je 13/14. juna, kada je primenjen PCR test, 97 odsto testiranih studenata bilo pozitivno,

– da je postalo jasno da je u toku drugi epidemijski talas zaraze za koju se tvrdilo da je „pobeđena“ itd.

Organizatori, kao „čuvari tajne“, bili su vidno uznemireni, ali što napisa Bulgakov, „Anuška je već prosula ulje“. Sada se postavlja etičko pitanje: s kojim pravom se lekarima uskraćuje mogućnost da po savesti razmatraju stručna pitanja?

Kuda vodi praksa da se režimski lekari sastaju po hotelima sa pet zvezdica, uživljavajući se u uloge poslovičnih serdara i vojvoda, dok „doktorska boranija“ po ustupljenim prostorijama razmatra stvarne probleme? Nisu u pitanju uslovi sastajanja, već podvojenost i nespremnost moćnika da se suočavaju sa realnošću.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.