Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju u Srbiji u članu četiri definisano je: „Svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje u javnoj školi. Učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu kao i smeštaj kada je to potrebno a u skladu sa zakonom.“
Svi roditelji koji imaju decu u školi dobro su upoznati sa troškovima kojima su izloženi u procesu školovanja svoje dece. Raskorak u praksi između zakonske regulative i stvarnosti je veliki i sve to finansiraju roditelji dece koja se školuju.
U cilju sagledavanja stanja u našem obrazovnom sistemu podsetićiu na reforme istog u proteklom periodu. Zavod za udžbenike kao republička ustanova osnovan je 6. 7. 1957. godine, sa osnovnim ciljem da uređuje, štampa i distribuira udžbenike za potrebe našeg obrazovnog sistema.
Mi stariji sećamo se tog vremena kada su naši roditelji odlazili u knjižare i uredno kupovali knjige za svoje đake. Pamtimo da smo mogli koristiti nesmetano udžbenike naše braće i sestara.
Godine 2003. doneto je zakonsko rešenje kojim je izvršena liberalizacija na tržištu udžbenika za potrebe obrazovnog sistema.
Zakon je izmenjen i dopunjen 2009. godine i sa svim izmenama izazvao je pravu poplavu izdavača koji su nudili svoje udžbenike za potrebe učenja naših đaka. Zakon o udžbenicima Skupština Srbije donela je 31. 7. 2015. godine sa osnovnim ciljem da uredi i uskladi sve obaveze oko pisanja i izdavanja udžbenika. Posle usvajanja izdavači su krenuli odmah u akciju osvajanja monopola u izdavanju udžbenika za potrebe đaka u Srbiji.
Čak su se i javno eksponirali ambasadori pojedinih zemalja u cilju angažovanja njihovih izdavača. Primetno je bila aktivnost ambasadora Nemačke, čije je angažovanje dalo rezultat i izdavači iz Nemačke prigrabili su najveći kolač u izdavačkoj delatnosti.
Koliki su bili pritisci najbolje je objasnio predsednik vlade Aleksandar Vučić, koji je priznao da je nemoćan pred velikim pritiskom stranih ambasadora po pitanju uređenja i štampanja udžbenika za potrebe našeg obrazovnog sistema.
U toj borbi učestvuje oko 19 izdavača sa namerom da izdaju udžbenike za naše đake. Mnogi od njih ne dobiju priliku da izdaju udžbenike zbog netransparentne borbe na tržištu, korupcije i svih ostalih vidova protažiranja i pritisaka.
Pojavljuju se čak i oglasi u novinama u kojima se izdavači nude i pozivaju nastavnike i direktore da odaberu njihov udžbenik. Danas je stanje u izdavačkoj delatnosti takvo da 70 procenata udžbenika u Srbiji izdaje nemački izdavač Klet (Klet, Novi logos, Freska), hrvatski izdavač BIGZ oko 15 procenata udžbenika. Zaključak je da 85 procenata udžbenika za naš obrazovni sistem priređuje strani izdavač.
Nisam stručan i kompetentan da komentarišem valjanost i primenjivost tih udžbenika u našem školstvu. Ništa manji problem nije i praksa da se izdavači direktno obraćaju direktorima i nastavnicima sa ponudom da izaberu njihov udžbenik za učenje svojih đaka. Bez namere da bilo koga uvredim, ali složićete se da u tako mutnoj vodi svašta može da se dešava a što se lako može utvrditi i u praksi proveriti.
U javnosti se može čuti da se mnogi direktori hvale uspelim odabirom udžbenika, organizacijom ekskurzija, izborom kuhinje za pripremu obroka kao i povoljnjim izdavanjem fiskulturne sale za potrebe rekreacije firmi i grupa građana. U javnosti je bilo jako malo informacija o angažovanju Ministarstva prosvete u rešavanju ovih i drugih pitanja koja opterećuju naš obrazovni sistem. Stiče se utisak da to nije u sferi njihovog interesovanja iako svi vidimo posledice takvog stanja.
Polaganje završnog ispita ili mature uvek je bio lak posao posle uspešno savladanog programa školovanja, kod nas je postao ogroman posao za đake i njihove roditelje. Roditelji dece tu se ništa i ne pitaju, oni koji mogu kupuju udžbenike koje su odabrali nastavnici ili direktori. U javnosti se povremeno pojave informacije o skromnom znanju naših đaka i onda se neko usudi da prokomentariše to. Nedavno je predsednik Vučić izjavio da nam udžbenike srpskog, istorije i geografije neće više priređivati i štampati strani izdavači, već domaći.
Strani izdavači kao argument iznose da uredno plaćaju porez i sve obaveze prema državi Srbiji. U javnosti se pojavio podatak da su pojedini izdavači u prethodnoj godini platili porez sedam miliona evra. Ako se zna da je PDV za izdavačku delatnost 10 procenata, onda je jasno kolika je njihova zarada i da ona deluje stimulativno i podstiče sve njihove napore da vladaju tržištem izdavanja udžbenika.
Podsećanja radi, davne 1948. godine decembra meseca u Parizu Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. U članu 26 Deklaracije stoji: „Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. Osnovno obrazovanje je obavezno.“
Davno je bila 1948. godina, a u Srbiji se tek 2021. godine pojavila ideja o besplatnoj podeli udžbenika u osnovnom obrazovanju. Kartel izdavača pokušava da svojim argumentima vrši opstrukciju ove ideje ne želeći bilo šta da se tu menja. Ministarstvo prosvete svojim nečinjenjem i neutralnim stavom ne želi da učestvuje u pronalaženju puta ka rešavanju ovog pitanja koje najviše pogađa nas roditelje. Rešenje ovog pitanja vidim kao u nekim zemljama u svetu, da država kupuje udžbenike i deli ih đacima u školi. Možda je rešenje i pretvaranje Zavoda za udžbenike u javni servis, poput televizije, sa mogućnošću slanja besplatnog udžbenika u PDF formatu koji se može i štampati. Treba razmotriti i mogućnost uključenja pojedinih fondacija koje žele da kupuju i dele udžbenike za naše đake.
U rešavanju ovih pitanja ključnu ulogu treba da odigraju: Ministarstvo prosvete i roditelji dece koja pohađaju školu. Ministarstvo svojom površnim angažovanjem neće mnogo doprineti iznalaženju rešenja. Ostaju roditelji, koji se moraju odlučnije i smelije angažovati na rešavanju pitanja besplatne podele udžbenika za sve đake u školama Srbije. Roditelji prvenstveno imaju pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju decu. Roditelji treba da budu uključeni zajedno sa školama u izbor udžbenika iz kojih će đaci da uče. Učešćem u savetu roditelja i uz angažovanje svih roditelja oni treba da biraju dobre i prihvatljive udžbenike.
Svaki strah i poniznost u ovim poslovima treba prevazići jer se to čini za dobro naše dece. Ovo gledati kao investiciju u obrazovanje kojom se direktno utiče na to kakva će nam biti nacija za 30-50 godina. Što pre treba da shvatimo da borba za kvalitetnije i korisnije obrazovanje naše dece počinje sada.
Autor je general u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
