Foto: FreeImages / Cierpki

Počeli su kada je SAD, mimo pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), uvela dodatne carine na uvoz čelika i aluminijuma, čime je došlo do recipročnih reakcija pogođenih zemlja članica STO. Pandorina kutija je otvorena.

U mesecima koji su sledili, brojne članice STO su pokretale pravne procedure predviđene pravilima ove organizacije, kako bi se u okvirima međunarodnog trgovinskog sistema STO odgovorilo na izazove SAD.

Veliki broj članica STO je prepoznao opasnosti koje nosi kršenje brižljivo kreiranog trgovinskog sistema, te je i generalni direktor STO Azavedo tokom aprila i maja 2018. izražavao zabrinutost za pravac međunarodnog trgovinskog sistema koji se nazirao.

Opasnost od domino efekta se pokazala realnom. Članice STO su krenule da se, u okvirima STO, štite od nelegalnih mera SAD, te je pokrenuto više postupaka za rešavanje sporova prema SAD. Počelo je od EU, sledile su Kina, Indija, Kanada, Meksiko, Norveška, Rusija i Švajcarska. Evropska komisija je krajem juna 2018. čak uvela tzv. kontramere na proizvode iz SAD vrednosti 2,8 milijardi evra krajem juna 2018.

Kako bi sprečio niz bilateralnih trgovinskih sukoba sa članicama STO, predsednik SAD je sklopio „primirje“ sa EU krajem jula ove godine (dogovor o međusobnom suspendovanju dodatnih carina, kako bi se koncentrisao na predstojeći trgovinski rat sa Kinom).

Bilateralni sporazum SAD-EU je takođe obuhvatio dogovor o potrebi reformisanja Svetske trgovinske organizacije i obavezivanje EU da će povećati uvoz tečnog naftnog gasa iz SAD. Istovremeno, obe strane su se saglasile da neće međusobno uvoditi nove carine dok traju pregovori.

Kako ovi svi potezi utiču na svetsku trgovinu i ekonomiju? Rezultati trgovinskih ratova i nestabilnosti značajno utiču na međunarodnu trgovinu, koja u pomenutim uslovima stagnira, što utiče na zaposlenost u svetu. Takođe, trgovinski ratovi pokreću inflatorne procese kada carine dižu cene uvoznih proizvoda.

Dugoročno gledano, trgovinski ratovi usporavaju ekonomski rast, ne samo za aktere u sporu, već i globalno.

Prvi pokazatelji posledica trgovinskih ratova su već prisutni. Predviđanja STO ukazuju na pad globalne trgovine robom u trećem kvartalu 2018. godine, kao i svetskog izvoza.

Prognoze takođe pokazuju da će trgovina robom u svetu rasti 3,9 odsto u 2018, dok će rast svetskog GDP biti 3,1 odsto. Međunarodne tenzije u trgovini uticaće da se u 2019. godini uspori rast trgovine robom u svetu na 3,7 odsto, dok će rast svetskog GDP pasti na 2,9 odsto.

S tim u vezi, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond upozoravaju i na postojeće rizike u evrozoni kao posledice rastućeg protekcionizma.

Međunarodni monetarni fond takođe ukazuje da će eskaliranje postojećih tenzija dovesti globalni rast u neizvesnost, ne samo u 2018, već i u narednim godinama.

Sedamdeset godina multilateralnog trgovinskog poretka je dovedeno u pitanje. Kompleksna situacija u kojoj velike ekonomije vode ratove, a male snose posledice (npr. pogođen je i srpski izvoz čeličnih proizvoda u EU) neće doneti pozitivan ishod globalnoj trgovini i rastu. Jedini izlaz predstavlja vraćanje u okvire izgrađenog, pravno obavezujućeg sistema Svetske trgovinske organizacije.

Autorka je bivša pomoćnica ministra trgovine Srbije