Foto: Fonet/Medija centar

Pare smo povratili „samo zahvaljujući strateškom partnerstvu sa Etihad ervejzom“, pohvalila se pre neki dan Er Srbija, naslednica Jata.

Ili, da možda ipak kukamo jer će Er Srbija ostati bez 10 aviona koji su poslednja reč tehnike i na kojima je gradila novu poslovnu strategiju s kojom je trebalo da čuva lidersku poziciju u regionu? Ostali smo bez deset aviona jer je Etihad, strateški partner Er Srbije, maltene pred bankrotom pa je morao da otkaže nabavku nekoliko desetina aviona pompezno najavljenih na sajmu u Dubajiu 2013. godine. U toj porudžbini od stotinak aviona za Etihad bilo je i 10 namenjenih za Er Srbiju. „Za tren potrošismo milijardu dolara“, pohvalio se tog 13. novembra 2013. godine tadašnji generalni direktor Er Srbije Dane Kondić, koji od tad ima nadimak „kad je beg bio cicija“. Servilni izveštač portala Tangosix tada je izvestio da je „Air Serbia na upravo završenoj konferenciji za novinare naručila 10 aviona Erbas A320 NEO. Ukupna cena porudžbine procenjuje se na jednu milijardu dolara, avioni će biti isporučeni između 2018. i 2020. godine“.

Nažalost, od tog posla ništa. Ili, što bi se kod nas reklo „obećanje ludom radovanje“. Mada, ludom je ipak ostalo malo radovanje jer smo od Etihada dobili naših 23,5 miliona dolara. To je novac koji je Etihad, navodno, dobio od Erbasa kod koga je „ležao“ od 1998. godine kao depozit Srbije za osam aviona koje je želela da kupi.

Da bi, međutim, uopšte znali da li da se raduju ili kukaju, građani Srbije morali bi, kako to priliči demokratski uređenim državama, da od vlasti dobiju odgovore na nekoliko pitanja vezanih za povraćaj tih 23,5 miliona dolara. Neko bi možda rekao „ma nema veze, poklonu se ne gleda u zube“, ali nevolja je što to nije poklon nego pare poreskih obveznika Srbije koji ne žele da ih bilo ko pravi ludim.

Pre nego što vlasti dostave građanstvu šire i pouzdanije informacije na ovu temu, pridružujemo se s nekoliko pitanja rasvetljavanju dotične teme kako bi se na kraju svi zajedno još više radovali uspesima veličanstvenog savezništva Srbije i Etihada.

Prvo pitanje je zašto Etihad vraća 23,5 miliona dolara Srbiji? To je suma novca koju je Srbija položila 1998. godine, kockarski rečeno, kao „čip“ da bi uopšte sela za sto s Erbasom da pregovara o kupovini osam aviona. Podsećanja radi, Srbija je u to vreme bila pod sankcijama i svim stranim kompanijama bilo je zabranjeno da s njom sklapaju bilo kakve poslove, osim humanitarnih. To, dakle, nije bio ni depozit, ni avans za nabavku aviona, kako se pogrešno predstavlja u javnosti. U tom ugovoru, koji je više bio memorandum o namerama, ne postoji klauzula po kojoj Erbas treba da vrati Srbiji 23,5 miliona dolara ako ona odustane od nabavke aviona. Da ponovimo: ne postoji klauzula koja predviđa vraćanje tog iznosa ako se Srbija popišmani i ne kupi avione. Jedina mogućnost za povraćaj para i raskid tog ugovora je bankrot Erbasa (iz koga bi se Jat ervejz naplatio kao jedan od poverilaca).

Bilo je do sada nekoliko pokušaja svake vlasti u Srbiji da se domogne tih para, ali svi su se završili neuspešno. Jednostavno zato što to nije moguće po ugovoru i zato što taj novac više ne postoji, osim u knjigovodstvenim bilansima Erbasa.

Iz činjenice da u Ugovoru ne postoji takva klauzula proističe sledeće pitanje: koje je to onda pare (23,5 miliona dolara) Etihad vratio Srbiji ako ih nije dobio od Erbasa? Odnosno, kako je Etihad mogao da dobije taj novac od Erbasa kad u ugovoru Jat ervejza, Srbije i Erbasa iz 1998. godine nema klauzule o povraćaju 23,5 miliona dolara? I zašto bi Erbas prekršio ugovor prebacujući srpske pare Etihadu? Odgovor bi, recimo, mogao da se krije u trojnom ugovoru, naravno ako postoji, između države Srbije (Er Srbije), Etihada i Erbasa. Iz tog ugovora bi se, na primer, videlo da li postoji obaveza Erbasa da prebaci novac Etihadu i obaveza Etihada da Srbiji vrati 23,5 miliona dolara?

Inače, taj avio sajam u Dubaiju 2013. godine poslužio je vlastima u Beogradu za svakojake mistifikacije vezane za modernizaciju flote Er Srbije. Svaki menadžer u bilo kojoj aviokompaniji potvrdiće da se avioni ne kupuju na sajmovima, nego se na njima samo prave preliminarni dogovori (memorandumi) o nabavkama. Pregovori počinju kasnije i traju po nekoliko meseci jer treba ispregovarati kompletnu specifikaciju aviona (od proizvođač motora, rasporeda i boja sedišta do položaja toaleta). I kad se ti pregovori završe, tad se sklapaju ugovori i određuje cena po avionu.

Garant ugovora iz 1998. godine između Jat ervejza i Erbasa o nabavci osam (nedefinisanih modela) aviona bila je država Srbija. Ako je 2013. taj ugovor promenjen (ili poništen) javnost bi trebalo da zna koji je državni organ u Srbiji promenio ugovor i naručio od Erbasa deset aviona A320 NEO? Postoji li odluka Vlade Srbije da se kupi 10 aviona? Siniša Mali je, kao savetnik za privredu prvog potpredsednika Vlade, izjavio na sajmu u Dubaiju da se „Vlada odlučila za ovu nabavku“.

S obzirom da su nam vraćena 23,5 miliona dolara postavlja se pitanje da li to znači da država Srbija nema više obavezu kupovine aviona od Erbasa? Ili, da li Erbas može sada da dođe i kaže da Srbija mora da kupi osam aviona koje je naručila 1998. godine?

To pitanje onda otvara nove dileme?

Recimo, lepo je da su nam legla 23,5 miliona dolara, ako jesu.

Ali šta će Er Srbija da radi bez deset NEO primeraka aviona koji su u domaćoj javnosti opevani kao supermoderni (opremljeni šarkletima, novim efikasnijim CFM LEAP ili P&W PW1000G motorima, što kombinovano pravi uštedu potrošnje goriva do 15 odsto)? Hoće li da nabavlja nove avione ili će i dalje da koristi lizovane kojima je istekao (ili ističe) izuzetno skup najam? Da li će Er Srbija sada morati da menja strategiju? Da li će ostati regionalni lider? Može li, uz aminovanje države, da kupuje avione od drugih proizvođača, recimo od Boinga? Ili će ostati verna Erbasu? Ako Srbija namerava da kupuje Erbas A320 NEO zašto je pristala da joj Etihad vrati pare? Zar 23,5 miliona dolara nisu mogli da ostanu u Erbasu, za nabavku novih aviona.

Da li da se radujemo ili da kukamo?

Uvek je bolje da se radujemo. Ali, onda se mora odgovoriti na neka od ovih pitanja.

Autor je novinar

Povezani tekstovi