Lažna „kristalna noć“ u Odžacima

Nema zvaničnih podataka, niti je sprovedeno sociopatološko istraživanje, ali mislim da ne grešim ako kažem da je najveći broj kriminalaca, narko dilera i kockara po glavi stanovnika baš u ovoj naizgled pitomoj, zapadnobačkoj opštini.

Vikipedija će vam otkriti da su Odžaci rodno mesto tragičnih likova iz devedesetih Jovice Stanišića i Boška Peroševića (obojica iz moje tazbine – Ratkova). Odžaci su bili crvena tvrđava Vojvodine, jer je ovde Slobodan Milošević pobedio čak i na izborima koji su ga na kraju koštali glave.

Onda je tvrđava samo promenila zastavu, pa je umesto Slobe počela da se klanja i kune u Šešelja, jer je sledećih deset godina vladao lokalni radikalski šerif koji je pobeđivao i na direktnim i na posrednim izborima. Zato i nema mesta čuđenju kada u ranim jutarnjim časovima tokom izbornog dana reporteri počinju da iznose severnokorejske cifre vezane za izlaznost, a desetak sati kasnije procente podrške koju dobija aktuelni režim, čitaj Aleksandar Vučić.

Da bih vam dodatno približio političku atmosferu u Odžacima podsetiću na ono što se desilo na poslednjim lokalnim izborima na kojima je vlast odnela ubedljivu pobedu zajedno sa „svojom“ opozicijom. Sve ono što režim koristi širom Srbije, razne načine zastrašivanja, ucenjivanja, potkupljivanja, mahinacija, prevara i krađa, sve to kao otrovni koktel lokalni naprednjaci već godinama unazad sprovode u Odžacima.

Zloupotreba biračkog spiska, kupovina glasova socijalno ugroženih grupa, primoravanje zaposlenih u javnim preduzećima, trocifreni brojevi bolesnih koji glasaju po kućama na gotovo svakom biračkom mestu, kolektivno glasanje čergara, potkupljivanje opozicionih „čuvara kutija“. Da li znate neku opštinu gde šef policije zajedno sa svojom ženom prikuplja kapilarne glasove?

Da li znate neku opštinu gde se konkurenciji pale automobili, a predstavnike „Crte“ jure regrutovani MMA borci, čitaj plaćeni batinaši? Da li znate neku opštinu gde je javna ne tajna, već ugovorna obaveza, da svi oni koji su zaposleni preko stranke moraju da daju „desetak“ u stranački budžet?

Poslednje lokalne izbore opozicija je dočekala sa nestrpljenjem, jer je imala vanparlemantarni status zbog prethodnog bojkota i plus bila dodatno motivisana nacionalnom kampanjom „Srbija protiv nasilja“ koja je najzad ujedinila tradicionalno razjedinjenu opoziciju. Prateći opšti momentum, svi lokalni opozicioni odbori pristali su da budu na jedinstvenoj listi. Naravno, vlast ih je preduhitrila i napravila „svoju“ opozicionu listu pod nazivom „Odžaci protiv nasilja“ i krenula u sistematsko onemogućavanje da se bilo ko drugi kandiduje osim tog dogovorenog dvojca.

Usledili su telefonski pozivi koji su primorali najagilnije opozicione lidere da odustanu od kandidature iz „bezbednosnih razloga“. Da li treba da navodim da je bilo potrebno samo spomenuti prezime koje je danas aktuelno pa da ako im telefon nije ispao iz ruke kandidati svečano obećaju da će povući svoju kandidaturu. Tako je i bilo. Odžaci su danas gotovo jedina opština u Srbiji koja nema nijednog opozicionog odbornika, ne zbog neuspeha ili bojkota, već zbog pretnji, nasilja i ucena.

I onda, kada je došao talas slobode, kada su pale maske, kada su ljudi počeli da šetaju, da zvižde, da traže ostavke i promene – lokalni šerifi su morali da pokažu zube. Napravljena je jedna kolona, ne, ne mislim na to da su napravili zajedničku listu sa radikalima kojima nad glavom visi niz krivičnih prijava još iz vremena njihove vlasti, ne mislim ni na socijaliste koji su se do juče bukvalno fizički obračunavali sa sadašnjim koalicionim partnerima, ne mislim ni na Mađare koji pre trideset godina nisu uzeli dva sendviča i prebegli u maticu, mislim na jednu jedinu kolonu koju naprednjaci mogu da naprave – političari i mafijaši/batinaši u simbiozi, u zajednici, u porodici.

Gotovo da se ne može razaznati ko je tu političar, a ko batinaš ni po rečniku, ni po ponašanju, ni po fizionomiji, ali ni po policijskom dosijeu. Jedino što je sada drugačije jeste pojava „kralja obrva“. Ne morate guglati, naravno da je i on poreklom iz moje kriminogene tazbine, naravno da se ranije bavio švercom, da je iz sive zone katapultiran u svetski džet-set.

Kao takav nije mogao da postane ništa drugo do provincijalni snob koji će u siromašnom okruženju napraviti luksuznu hacijendu, voziti besna kola, praviti narko bahanalije maskirajući sve to lažnim lokalpatriotizmom.

Kralj obrva podigao je obrve zbog blokade fakulteta, iako je pored fakulteta prolazio samo kada je uvaljivao turske farmerice lakovernim studentima. Najednom mu se pojavila neizdrživa potreba da brani opštinu, odnosno vlast koju je do juče pljuvao zbog nepotizma i nestručnosti. Iznenada posećuje televizije sa nacionalnim frekvencijama, iako smo ga do pre neku nedelju mogli videti samo u Biznis pričama ili estradnim prilozima zabavnih emisija.

Šta ga je motivisalo? Ljubav prema knjizi? LJubav prema redu i zakonu? Da je tako put bi ga odveo na sasvim drugu stranu, a ne u zagrljaj rasnih tiktokerki. Ko zna šta mu visi nad glavom, ali je sigurno da je tu svoju glavu sada vezao za sudbinu naprednjačkog režima. Da li je to dobra poslovna odluka – vreme će pokazati.

Ali, objavljivanje rata studentima, opoziciji, sugrađanima, Babiću se ne može i ne sme zaboraviti. Nije on nikakav ustanik, ratnik, vojnik. Iako druge poziva da imaju jaja, a nemaju muda, sadržaj njegovih gaća je vidljiv i bez ispovesti beogradskih starleta. On se samo stavio u službu naprednjačke zločinačke kampanje protiv političkih neistomišljenika. On glumi da je protiv nasilja, iako je u društvu dokazanih nasilnika. On misli da je za većinsku Srbiju, iako je u društvu one manjine koja je predmet kriminologije i socijalne patologije.

Kristalnu noć koju je najavio Branko Babić na svom instagram nalogu mogla je da krene u Odžacima. To je bio pogodan teren za ono što su vlažni snovi naprednjačkih jastrebova. Ponavljam, u Odžacima je stvoren supermehanizam prisile svega onog što naprednjaci primenjuju širom Srbije. Građanski rat je mogao da počne baš tu, kristalna noć ko zna koliko dugo bi trajala da su se Babićeve reči pokazale tačnim, a podsećam da su te reči dobile prostor na većini režimskih medija, čak i onih sa nacionalnom frekvencijom.

Na sreću, Babić je lagao. To i nije iznenađenje jer je u društvu onih koji su lažima i prevarama došli, a tako se i održavaju na vlasti.

Bojanu Mihajloviću, koga ne poznajem i koga sticajem okolnosti nikada u životu nisam sreo i video, želim brz oporavak uz samo jednu konstataciju. Ti si žrtva, ne samo onog ko je pucao na tebe, već načina života koji vodiš i karaktera ljudi kojima si se okružio. Tvoja majka je te noći zaplakala, Babićeva nije. Tvoj brat nije znao da li si živ ili nisi, ostali su otišli svojim kućama. Ti si žrtva Babićevog egzibicionizma i bolesne ambicije onog drugog koji te je napujdao, dovodio i snimao u oba slučaja kada si se sukobio ili želeo da se sukobiš sa svojim sugrađanima. Ti si žrtva, a oni su saučesnici u zločinu koji je počinjen nad tobom. Jer ko zna kada ćeš se ti vratiti svojoj ženi, dok je isti onaj koji te napujdao celu opštinu poklonio svojoj.

Ko zna da li si spremio izlaznu strategiju iz svega ovoga, ali nije taj koji te napujdao, slučajno sekretar ministra karikature Tome Mone koji nam se sada smeje iz Monaka i ko zna još odakle.

Vremena su se promenila. Promeniće se i u Odžacima. Potrebno je platiti cenu tih promena. Oni koji su te napujdali i njem slični nisu spremni da je plate. Oni su navikli da im dugove plaćaju drugi. Fajront je blizu. Nemojte da prevrćete stolove i povećavate ceh. Batina ima dva kraja, a posle noći, čak i one kristalne dolazi svanuće!

Autor je lekar, TV autor i žitelj Odžaka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.