Lokalni izbori – pritisci, pretnje i bezakonje

Da je naš glasač – vođen naučnom etikom, da mu je empirijska praksa jedini sudija, on bi naučio kako da se služi „verovanjima“ tj. kako (kada) njegova „verovanja“ postaju opravdana a kada ne; on bi se tada ponašao racionalno pa bi bio spreman da napusti neko svoje „verovanje“ kada se pojave čvrsti empirijski dokazi u suprotno. Nažalost većinski naš glasač je vođen iracionalnim verovanjima koje je naučio od starih animističkih etika mita, religije, onostranog i tsl. Kao takav – idealna je meta – plen -ribara ljudskih duša (političara vlasti, sveštenika, magova i tsl) koji mu nametnu „svoja iracionana antiempirijska verovanja“ (zasnovana na sterotipovima i teorijama zavere i tsl) – kao STVARNA. A za naše političare vlasti, sveštenike, magove – kao i za našeg većinskog glasača ništa na ovome svetu se ne može računati kao dokaz koji bi opovrgao njihova verovanja (budući da ta „verovanja“ nisu empirijska). Jedini način da se tome doskoči – pokazao je sv Pavle – najveći politički propagandista ikada. U vreme krize iznošenje razumne stvari bio je put u gubitak! Pavlova „iracionalna dijalektika“, pretvarala je očajanje u spasenje. Kada se ljudi nađu u ekstremnoj situaciji života kada ne mogu svoje probleme da reše u normalnoj perspektivi traže izlaz u van-razumnom.