foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)U mestima daleko od velikih političkih pozornica vodile su se velike bitke. U Sečnju, Zaječaru, Kosjeriću, Mionici i Negotinu građani su, poučeni iskustvima sa prethodnih izbora, odlučili da se organizovanije suprotstave režimu na lokalnim izborima. Pre svega, izabrali su obične ljude – svoje sugrađane – koji su bili spremni da se suoče sa pritiscima, pretnjama i bezakonjem.
Tako su nastale autentične priče sa terena: Dragan Žeželj iz Sečnja, Đuričković iz Zaječara, Slavica Pantović iz Kosjerića, Marija Milinović iz Mionice i Slađana Mihajlović iz Negotina. Odlučni da ne popuste pod pritiscima i neopterećeni direktivama iz centrale, oslanjali su se na razgovore sa komšijama i podršku svoje dece – studenata.
Uprkos intenzivnom radu sa biračima i već uhodanoj praksi obilazaka koju je SNS odavno uveo – od vrata do vrata, uz podelu kućnih potrepština (u jednoj opštini u kampanji je učestvovala i bivša direktorka „Torlaka“, sadašnja ministarka) – vladajuća koalicija je, na iznenađenje mnogih, osvojila manji broj glasova nego pre.
Opozicija je zabeležila značajan rast – u Sečnju, Kosjeriću i Mionici broj glasova povećan je za 20 do 40 odsto. U Zaječaru, gde je struktura stanovništva godinama bila naklonjena vlasti, vladajuća koalicija izgubila je čak 44 odsto mandata u lokalnoj skupštini. Nakon junskih izbora, obeleženih brojnim nepravilnostima, konstitutivnu sednicu pratile su gužve, privatno obezbeđenje i maskirana lica. Viši sud je utvrdio da skupština nije konstituisana u zakonskom roku i da je trebalo uvesti privremenu upravu i raspisati nove izbore.
Vlast je to ignorisala i pokušala da održi novu sednicu, što je dovelo do fizičkih sukoba, upotrebe dimnih bombi i biber-spreja. Sud je potvrdio da skupština nije zakonito formirana, pa je Zaječar mesecima ostao bez funkcionalne vlasti – sa blokiranim računima i bez isplata zarada zaposlenima.
Slična dešavanja zabeležena su i na drugim mestima: prisustvo trećih lica na biračkim mestima, sumnjive grupe oko birališta, incidenti sa policijom i osobama koje su se predstavljale kao službena lica ili nisu imale oznake. Zbog nepravilnosti, glasanje je na pojedinim mestima ponovljeno, ali je vladajuća stranka na kraju obezbedila većinu.
Pritisci i ucene počeli su još uoči izbora, a pojačani su kada je postalo jasno da vlast gubi podršku. Usledila su hitna asfaltiranja, kupovina glasova i otvoreni pritisci.
U Mionici je SNS 2021. godine osvojio 84,6 odsto glasova, a na poslednjim izborima taj rezultat je pao na 52,1 odsto. U ovoj maloj opštini, na desetak biračkih mesta pobedila je lista „Ujedinjeni za Mionicu“, koju su činili studenti, opozicija i nestranačke ličnosti.
U Sečnju je SNS sa 88,8 odsto (2022) pao na 63,6 odsto. U Kosjeriću je rezultat bio tesan – vlast je pobedila sa svega 50 glasova razlike. U Negotinu, tradicionalnom uporištu vlasti, SNS je sa 79,6 odsto (2021) pao na 69,3 odsto.
Još tokom izbora pojavio se naslov: „Studenti probudili apstinente, SNS u padu“. Rezultati nedvosmisleno ukazuju na jačanje fronta oko kojeg su se okupili studenti i protivnici režima.
O intenzitetu kampanje govori i podatak da je u periodu od 1. septembra do 1. novembra 2025. godine SNS u pripremi za izbore izgradio ili popravio tri puta više puteva nego u ostatku Srbije – uloženo je 1,4 milijarde dinara, dok je u ostatku zemlje potrošeno 469 miliona.
Izmenjen je i način organizovanja glasanja: umesto jednog dana, glasanje je raspoređeno po mesnim zajednicama, što je omogućilo predstavnicima vlasti da obiđu sva biračka mesta, uz prateću „logistiku“. Atmosfera je, uz lepo vreme, bila „praznična“.
Međutim, ostaje utisak da je tokom kampanje bilo i omalovažavanja političkih protivnika, posebno studenata, kojima je pripisivano da „nemaju šta da ponude“.
Ako se osvrnemo na raniji period, obećanja o borbi protiv korupcije i razvoju države često su ostala neispunjena. Simboličan primer je slučaj spornih privatizacija, hapšenje i kasnije obeštećenje Miroslava Miškovića, kao i politička rehabilitacija pojedinih aktera.
Investicioni ciklus koji je usledio obeležili su veliki projekti poput „Beograda na vodi“, realizovani po modelu lex specialis, bez klasičnih tendera. Česta su bila probijanja rokova, povećanja troškova i početak radova bez kompletne dokumentacije.
Posledice takvog pristupa, nažalost, postale su vidljive u tragediji na novosadskoj železničkoj stanici, gde je pad nadstrešnice odneo 16 života. Više od godinu dana kasnije, postupak još nije započet, između ostalog i zbog nedostatka dokumentacije.
Kako kažu u narodu – „sve će to narod pozlatiti“.
Autor je privrednik u penziji iz Novog Sada
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
