Mačva hrani, Mačva se brani

Svi koji su uspešno završili osnovnu školu znaće da je ovo početak čuvenog romana Janka Veselinovića. Takođe svima njima poznat je istorijski značaj toponima Mišar, Cer, Drina, Sava. Upravo na tom plodnom i kulturološki značajnom prostoru planirana su istražna polja bora i litijuma.

U petak 7. februara održaće javni uvid u „Nacrt prostornog plana Opštine Bogatić 2025-2035. godine“ u kome je teritorija od oko 100 kvadratnih kilometara označena kao prostor za istraživanje bora i litijuma. U skladu sa Uslovima od značaja za izradu Prostornog plana opštine Bogatić Ministarstvo rudarstva i energetike dostavilo je, kako piše u dokumentu koji se nalazi na sajtu Opštine Bogatić, spisak napomena u kome stoji: „Sektor za geologiju i rudarstvo je odobrio Aplikaciju za istraživanje litijuma i bora preduzeću Edelweis Mineral Exsploration doo Beograd na lokaciji Petlovača rešenjem br. 310-02-01027/2021-02“.

Osim toga sva ostala odobrena eksploataciona polja odnose se isključivo na termomineralnu i pitku vodu. Kako istražne radnje nisu u nadležnosti lokalne samouprave jer dozvolu za njih izdaje resorno ministarstvo na tri godine i služe isključivo da se sazna kakve resurse posedujemo, one se u skladu sa zakonom i ne nalaze u Prostornom planu opština. Ta činjenica je izazvala strah i revolt žitelja Mačve. Zašto se u predlogu Prostornog plana našlo ucrtano istražno polje?

Da li je reč o izigravanju zakona i pokušaju da se u Prostorni plan, pod plaštom istražnih radnji ubaci nešto što će u budućnosti biti zakonski osnov za eksploataciju mineralnih sirovina. Na početku Nacrta prostornog plana Opštine Bogatić koji je stavljen na uvid javnosti u stavu 1.2.2. Regionalni plan za područje Kolubare i Mačvanskog okruga na samo nekoliko kilometara od već postojećih izvorišta mineralne i termalne vode ucrtana su dva koncesiona područja za eksploataciju mineralnih sirovina.

I laiku postaje jasno da takav plan nije u interesu države i stanovništva, ako se zna da su termomineralne vode jedan od retkih i izuzetno vrednih prirodnih resursa kojima je Mačva bogata, a da rude bora i litijuma ima širom sveta. Eksploatacija mineralnih sirovina poput bora i litijuma, ma koliko bila tehnološki napredna, oštetiće ili uništiti izvorišta termomineralnih voda.

Potencijal termomineralnih voda koji je u Mačvi otkriven pre skoro pola veka još uvek nije iskorišćen, iako predstavlja jedan od najdragocenijih resursa u svetu i deo je zelene agende koja je prioritet savremenog razvoja. Mačva je jedan od najplodnijih regiona u Srbiji, a njeno stanovništvo vekovima se bavi poljoprivredom. U tekstu Nacrta prostornog plana piše: „Najveći potencijal opštine Bogatić predstavlja plodno poljoprivredno zemljište, koje uz druge pogodnosti (bogatstvo vode i povoljnu klimu) omogućuje intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju“. Pa otkud onda tu koncesiona eksploatacija mineralnih sirovina kad je opštepoznata činjenica šta je potencijal ovog prostora.

Odlučni da zaustave usvajanje Prostornog plana koji sadrži istražno područje, Mačvani 7. februara u 11.30 organizuju protest ispred zgrade Opštine Bogatić. Pozivali su svoje komšije, ali i građane Srbije da im se priključe rečima: „Ti biraš da li će plodna Mačva ostati onakva kakvu je svi znamo ili će postati zagađeno područje bez uslova za život, a bogato zemljište samo bezvredna imovina. Ne dozvolimo da ovaj zločin prema Mačvi uđe u prostorni plan.“
Solidarnost je danas najvažnija aktivnost.

Revoltiranim žiteljima Mačve, koji već mesecima protestuju zbog lošeg odnosa države prema poljoprivrednicima, zbog korupcije i nenamenskog trošenja novca iz opštinskog budžeta, zbog loših puteva i još lošijeg standarda, država odgovara represivnim merama: ukida subvencije, poziva ih na saslušanja u policiju, šalje im pripadnike BIA na kućni prag zbog stabla koje je preprečilo put visokim funkcionerima. Upravo taj događaj podsetio me je na avanturu od pre dvadesetak godina, kada su novinari krenuli na prvi skup srpskih privrednika na Kopaoniku. Na putu od Brzeća ka vrhu Kopaonika pred nas se sručila lavina snega i blokirala prolaz. U koloni je bio automobil tadašnjeg ministra koji je izašao i prihvatio se lopate zajedno sa novinarima i vozačima kako bi raskrčili prolaz.

To je bila normalna ljudska reakcija, poput onih kada ljudi izađu da poguraju autobus koji je proklizao na beogradskim ulicama ili da sklone drvo koje je palo na put. To su česte slike naše stvarnosti. Zato mi nije jasno zašto oni kojima je drvo preprečilo put jednostavno nisu izašli i zajedničkim snagama sklonili prepreku, već su od toga napravili terorističku akciju u kojoj službenici BIA isleđuju mačvanske domaćine u Crnoj Bari.

Ali po svemu sudeći normalne ljudske reakcije odavno nisu svojstvene našem političkom establišmentu. Oni više ne razumeju ni studente, ni poljoprivrednike, ni prosvetare, ni lekare, lebdeći u svom balonu odvojeni od stvarnosti. I da se vratimo na početak. Upravo u Crnoj Bari odvija se radnja romana Hajduk Stanko. Ne bi bilo dobro da se mačvanski domaćini ponovo odmetnu u hajduke kako bi se oduprli represiji. Bolje je da nas hrane. Zato sugerišem da ponovo pročitamo lektiru.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.