Intelektualna elita, po definiciji, ima kritički odnos prema vlastima. Duhovni krem u, za naše pojmove, skoro rajski uređenoj Skandinaviji teži boljem i savršenijem društvu, pa bi verovatno imao primedbe i kada bi se obreo u Morovoj „Utopiji“. Naopako bi bilo da nije tako.
Misleći ljudi, među kojima su važnu ulogu igrali srpski intelektualci, pre skoro 60 godina uneli su u Program Saveza komunista Jugoslavije slobodarski intoniranu završnu rečenicu: „Ništa što je stvoreno ne sme za nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevaziđeno i da ne bi ustupilo mesto onome što je još naprednije, još slobodnije, još ljudskije.“ Bilo je to vreme jednopartijskog sistema, ali dovoljno mudrog da ceni nacionalnu pamet.
Današnja vlast intelektualnu elitu svoje zemlje naziva lažnom. Po logici stvari, pravu elitu čine prevaranti sa lažnim diplomama, doktoratima i ostalim akademskim odličjima. Takva logička inverzija nije samo kratkovida politikantska manipulacija radi promovisanja sopstvenih kadrova, već uspostavljeni sistem nakaradnih vrednosti iz mnogo razloga direktno ugrožava budućnost naroda.
Otuda je oglas podrške jednog broja (kažu da ih je 650) manje-više poznatih imena „garantu pristojne i uređene Srbije“ kod neupućenih izazvao iznenađenje. Zar je moguće da je svima njima mrsko nezavisno sudstvo, da funkcionalne institucije sistema doživljavaju kao zlo, da im smeta do vapaja ugrožena sloboda štampe, da smatraju da jedino partijski podobni pojedinci imaju prava na zaposlenje, odnosno da se, bez daljeg nabrajanja, s prezirom odnose prema celokupnom sistemu demokratskih i civilizacijskih vrednosti savremenog sveta?
Istina je daleko složenija. Ima tu ljudi o čijim motivima ne možemo da sudimo, a ima ih čiji se potpis mogao predvideti, bilo što su upamćeni kao „preletači“, bilo zato što još od devedesetih ne mogu da prežale Gorbačovljevu „izdaju“. Međutim, upadljivo je da se mnogi nalaze na odgovornim izbornim funkcijama. Da ali bi tu bili da su zadržali svoju slobodu?
U tom pogledu paradigmatična je dirljivo iskrena izjava jednog glumca. Iza oglasa je stao svojim potpisom jer je „siguran da će u Beogradu na vodi biti mnogo sadržaja za decu, pa i za pozorište ‘Puž'“, čiji je direktor. Dakle, njemu ne pada napamet da bi mogao da se probija umetničkim kvalitetom svojih predstava, već jedino voljom vlasti.
U glumčevoj izjavi krije se sva naša tragika.
Autor je profesor univerziteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
