Uskoro će proći i druga godina od potpisivanja mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana a u vezi sa spornom teritorijom „Nagorno Karabah“.
Nagorno Karabah (ili „crna bašta“) jeste teritorija na području južnog Kavkaza koja je (od novembra 2020.) pod kontrolom Azerbejdžana. Mirovni sporazum iz novembra 2020., u kojem je Rusija zvanično posredovala, formalno je doneo primirje rata u kojem je zvanično ubijeno negde oko 7.000 ljudi.
Po potpisivanju sporazuma, približno 2.000 ruskih mirovnjaka raspoređeno je da kontroliše područje oko Nagorno-Karabaha kao i samo područje.
Jermeni su, u tom periodu, u većoj meri proterani iz svojih domova (po odlasku su klali stoku i palili svoja imanja) a podrška Rusije u tim trenucima jeste izostala iz nekoliko razloga (jedan od razloga svakako jeste i nedostatak konkretne političke saradnje Pašinjana i Putina)
Danas određene strateške delove teritorije još uvek prate mirovne misije Rusije (ali i Turske).
Međutim, takva saradnja je zvanično predviđena do 2025. godine (a Jermeni se plaše da će se, nakon njihovog odlaska, situacija pogoršati)
U međuvremenu, Bakuu je uložio mnogo u obnovu / kontrolu Karabaha i veruje da je situacija jasna i završena što se te teritorije tiče.
Takođe, strateški grad Šuša je pod kontrolom zvaničnog Bakuua (pre toga, velike čistke Jermena su bile 1920. i 1988. godine).
Sredinom septembra (13. septembra ove godine) su ponovo eskalirali sukobi a optužbe prebacivane sa jedne na drugu stranu. Međutim, činjenica je da su tada bili napadnuti položaji Jermena.
Jermenija je u međuvremenu predložila zvanični sastanak bezbednosti 31. oktobra u Briselu a sastanku bi trebalo da prisustvuje i veliki broj međunarodnih predstavnika tj. posmatrača.
Sukob oko ove teritorije jeste posledica nerešenih sukoba iz nekoliko različitih (bližih ili daljih) istorijskih perioda.
Tako, Karabah je u 19. veku postao deo carske Rusije da bi, dvadesetih godina prošlog veka, nakon boljševičke revolucije, Nagorno-Karabah postao autonomna oblast (ali konstantno na klackalici potreba i želja politike Bakuua i Jerevana)
Posle raspada SSSR-a, Karabah je proglasio nezavisnost koja zvanično nikada nije priznata a teritorija je ponovo postala pogodna za stare potrebe sa obe strane.
Šta će se dalje dešavati, verovatno niko ne može sa sigurnošću predvideti.
Sve ovo, naravno, jeste u senci rata u Ukrajini.
Međutim, u svetu su aktuelni mnogi problemi ovog tipa (setimo se recimo Nensi Pelosi i njene nedavne posete Tajvanu kao i, doduše mirniju, Eskobarovu posetu tzv. „zvaničnoj Prištini“ a zatim i Beogradu).
Hladni rat sve više iznalazi ne tako hladna rešenja.
Verujem ipak da mnogi lokalni sukobi neće poprimiti sukob svetskih razmera.
U svakom slučaju, globalna politička scena poprima neke nove, još uvek nejasne obrise. Videćemo kako će svet izgledati do sredine našega veka.
Autor je filozof
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
