Na radost ljudi koji tu žive. Sa jedne strane okupan Savom, nadgledan od Međice, a sa druge ispresecan šetalištima i malim travnjacima ušuškanim između zgrada.

Na jednom od takvih urbanih proplanaka, idealnom mestu za park ili dečije igralište, pre izvesnog vremena je osvanula ograda. Stanari su prvo bili revoltirani. Ko to gradi nešto, a da njih kao lokalnu zajednicu nije pitao? A onda su postali i zabrinuti. Jer su saznali da NIS gradi na tom mestu jednu od najvećih pumpi u Beogradu. Na 50 metara od školskog dvorišta osnovne škole Kneginje LJubice, a na svega 20 metara od stambenih zgrada. Još jedna, peta pumpa, na potezu od 2 kilometra. Ekološka bomba pod njihovim prozorima. Građani su se organizovali. Skupili hiljadu potpisa i direktno se obratili Gradu sa molbom da se pumpa ne gradi tako blizu škole. Od grada nikada nisu dobili svrsishodan odgovor. NJihov zaključak je čak da nema potrebe uraditi ni studiju procene uticaja na životnu sredinu. U obrazloženju se navodi da“uzimajući u obzir podatke o lokaciji… ne očekuju se značajni negativni uticaji projekta na činioce životne sredine“.

Iz odgovora koji su građani dobili od NIS-a najjasnije se može videti koliko se o našim komšilucima, blokovima, životu uopšte brinu oni koji na njega ovak bahato utiču. „Nismo vas mi terali da tu živite“ bio je odgovor NIS-ovog predstavnika. Cinizam u svom najprizemnijem obliku.

A onda su se pojavili bageri, kamioni, mašine i pumpa je počela da se gradi bez obzira na otpor komšija. Ljudi su izašli na protest. I nadležni su napokon odreagovali. Poslali su policiju da štiti pumpu.

I to traje. Ni gomile dopisa i analiza ne pomažu. Ni pravila EU koja takvu gradnju zabranjuju, ni naučna istraživanja o kancerogenim ispranjima i leukemiji kod dece koja žive i borave u blizini pumpe, ne zaustavljaju izgradnju. Ljudi svakodnevno protestvuju, a ograde i zidovi su sve veći. Kako oko pumpe, tako i van nje. A ti ljudi imaju jednostavne zahteve.

Da njihov komad neba ne bude neon, da njihov udah ne bude otrov, da kad srce zadrhti to ne bude strah.

Oni se i dalje bore. Dede i unuci, stari i mladi, roditelji sa decom, zdravi i bolesni stoje na kiši i hladnoći braneći svoje pravo na zdravlje, braneći svoj integritet.

Da li će silnici pobediti? Ne znamo. Ali imamo nešto da im poručimo. Možda ćete izvrgavati zakon, mozda ćete gaziti moral, i možda ćete i izgraditi svoju prokletu pumpu. Ali budite sigurni, Blok vam neće zaboraviti.