Foto: Print screen Prva TVMožda bi uspešna opoziciona kampanja bilo pozivanje uoči svakog Vučićevog televizijskog nastupa, da se isti ne gleda i ne sluša.
Takva kampanja zahtevala bi naprezanje, ali ni izbliza onoliko koliko moraju da podnesu novinari i urednici koji prate Vučićeva obraćanja da bi izvestili javnost o tome šta on priča.
Uglavnom, opozicionari bi morali da na svaku najavu Vučićevog gostovanja, odgovaraju recimo objavama na društvenim mrežama, nekakvim plakatom za negledanje i neslušanje, dovitljivim i duhovitim, bez teških reči.
A posle gostovanja, lideri opozicije, čak iako direktno prozvani, pogođeni, uvređeni ili medijski oštećeni, mogli bi da probaju da dosledno ćute. I da daju neke druge izjave, nikako one koje izaziva i izmamljuje predsednikovo pojavljivanje.
To bi bio vid otpora, ali ne instituciji predsednika, nego otpor generisanoj slici.
Ta generisana slika, koju već dugo kreira verovatno Vladimir Beba Popović i tim za to obučenih i dobro plaćenih stručnjaka, je ono što vlada Srbijom, a ne stvarni Vučić.
Ima tu njegovih stvarnih kontura i osobina, ali one su toliko nadograđene veštačkim porukama, da tu pravog političkog života više nema.
Besmisleno je i očekivati da ga ima, sve je to optička varka.
Tako smo se u septembru, dok je cureo rok, da se posle aprilskih izbora formira vlada, zanosili Vučićevim natuknicama da stvara novi politički blok „Moja Srbija“, da odlazi a čela SNS-a, a i da mu ovakva vladajuća partija više ne treba.
Na sto osmi dan formiranje te Vlade, predsednik više ne pominje tu ideju, baš kao ni svoje ranije studiranje na Višoj trenerskoj školi.
Umesto toga, generisana slika je pokazala tri kampa (zašto baš reč kamp) u koja strani ambasadori žele da prekomponuju scenu, da spuste SNS na 37 do 35, odsto, dignu SPS i desnicu na po 15 odsto, a evropski blok (Đilas, Jeremić, Ponoš i Zelenović) na 22 odsto, i da time ukinu suverenost Srbije.
Sve je tu protivno zdravom razumu, počev od toga da se izjednačava mlada desnica i stranka starog establišmenta kakva je SPS, mada se može namestiti kao izborni rezultat, uprkos tome što će narod sumnjati u taj ishod.
Potreban je međutim neko, da tu nameštenost dokaže i pobedi, kao pravi nosilac suverenosti. Jer, suverenost nije kada se slepo sledi generisana slika, kada se guta gnev i očekuje da neka viša sila reši stvar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
