Ni nakon 30 godina od početka rata u BiH pravda nije na strani žrtava

Osuđeni ratni zločinci postali su nacionalni heroji, kojima se sve više omogućuje javni prostor, posebno u medijima sa nacionalnom pokrivenošću. Time se ozbiljno dovodi u pitanje istina o zločinima koji su se dogodili i utvrđenim činjenicama koje na to ukazuju.

Međutim, iako se tema sve više marginalizuje, mi smo nastojali da i ove godine u okviru medijskog partnerstva sa dnevnim listom Danas, kroz intervjue podsetimo na događaje iz ratne prošlosti razgovarajući sa članovima porodica žrtava, sećajući se i obeležavajući godišnjice stradanja, od kojih je ove godine bilo najznačajnije obeležavanje 30 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini (BiH).

U jeku razmirica, ali i pregovora između Beograda i Prištine, kao i obeležavanja 14 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, Demuš Šaša, izvršni direktor EPIK Instituta sa Kosova, ovu godišnjicu opisao je kao uspešnu sa stanovišta građana nekadašnje južne srpske pokrajine.

Iako veruje u demokratsku i građansku Srbiju koja može da iskoristi svoj potencijal ka putu u EU, a time i pomogne celom regionu u toj nameri, ipak mišljenja je da se Srbija nalazi u začaranom krugu autokratije, nacionalizma i korupcije što joj u potpunosti onemogućava pristupanje Evropskoj uniji, kao i rasvetljavanje ratnih zločina, što je i cilj ove vlasti, zaključeno je u razgovoru za Danas.

Početak aprila meseca uvek vezujemo za sećanje na masakr nad civilima u Bijeljini. Paravojne formacije poznatije kao „Arkanovi tigrovi“, posebno su se istakle u ovom ratno zločinačkom pohodu.

Ovaj zločin se smatra uvodom u etničko čišćenje gradova dužinom reke Drine, i početkom rata u Bosni i Hercegovini, smatra Boro Kontić, direktor Medija centra Sarajevo u intervjuu za Danas.

Kontić ističe da je dokumentovanje, pravljenje arhiva, sistemsko izučavanje prošlosti ključ za istrajavanje u procesu suočavanja sa prošlošću na čemu naročito insistiraju porodice i udruženja žrtava, koje su svesne da ne mogu promeniti vlast u Srbiji, ali sa svim što rade mogu se odupreti mišljenju: „Nisam znao“.

Opsada glavnog grada BiH, Sarajeva, počela je zauzimanjem međunarodnog aerodroma u naselju Ilidža od JNA u noći između 04. i 05. aprila 1992. godine.

Četvorogodišnja opsada Sarajeva, okončana je 29. aprila 1996. godine. Sa 1.425 dana koliko je trajala opsada grada svrstava se u jednu od najdužih u istoriji modernog ratovanja. Damir Ovčina, književnik, o ovom užasnom zločinu govorio je za Danas, smatrajući da trideset godina nakon opsade Sarajeva je mnogo toga isto.

Po njegovom mišljenju mentalno nepomeranje od svega što se desilo, ne iznenađuje. Iz začaranog kruga ideologije nije jednostavno izaći, jer se nasilje stalno propagira i u njemu živimo. Ma koliko god tehnologije napreduju, spoljni svet je samo prividno napredovao.

Povodom 30 godina od kada je crnogorska policija uhapsila 150 bosanskih izbeglica koje su u Crnoj Gori potražile utočište od rata u BiH, zatim ih deportovala iz Crne Gore, predajući ih direktno u ruke zločincima od kojih su pobegli da bi se spasili sigurne smrti, za Danas razgovarao je Branislav Radulović, profesor, predsednik Udruženja pravnika i kopredsednik Igmanske inicijative Crne Gore.

Radulović smatra da su organizacije civilnog društva u Crnoj Gori zaslužne što se ovaj zločin nije zaboravio i što se svake godine setimo žrtava ovog gnusnog zločina.

Takođe, određeni napredak vidi u tome da su vlasti Crne Gore, konkretno ministar policije i direktor Uprave policije učestvovali na obeležavanju zločina. Veruje da to nije samo čin manifestacije, već iskreni pristup ka zvaničnom obeležavanju zločina i njegovom procesuiranju.

Bakira Hasečić, predsednica Udruženja „Žena-žrtva rata“ i svedokinja jednog od najstrašnijih zločina koje su srpske snage počinile u Višegradu, na 30-godišnjicu za Danas, se seća zločina i kaže da u mrtvačnicama Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine se nalaze brojni eshumirani posmrtni ostaci žrtava iz vremena agresije na BiH u periodu od 1992-1995. godine, i to prvenstveno bošnjačkih žrtava. Krajem prošle godine pokrenuli su istraživački projekat izrade monografije o spaljivanju bošnjačkih civila u Višegradu.

Na 27-godišnjicu genocida u Srebrenici u intervjuu za Danas, govorila je Rejha Avdić, članica udruženja „Žene Srebrenice“ i mirovne grupe „Žene u crnom“.

Ove godine, obeležavanje genocida u Srebrenici bilo je posvećeno ulozi žena, majki, kćerki i sestara Srebrenice, kao i svih drugih žena koje su dale svoj doprinos borbi za istinu o genocidu. Rejhi je 11. jula 1995. godine stradao suprug, čije posmrtne ostatke još nije našla.

Bivša ministarka spoljnih poslova Republike Hrvatske, Vesna Pusić, na 27-godišnjicu „Oluje“ u razgovoru za Danas, kaže da ratovi koji su se dogodili 90-tih se i danas mnogo ekspolatišu od strane današnjih vodstava zemalja u regionu.

Ratovi započeti tih godina od idejnog vođe Slobodana Miloševića su izgubljeni i to je činjenica, a kada je reč o Oluji, Pusić ističe da je Oluja bila vojna operacija koja je završila rat u Hrvatskoj i oslobodila glavni deo okupirane teritorije u srcu Hrvatske, pa tako i sprečila formiranje neke vrste „Republike srpske“ u Hrvatskoj, kao trajnog destabilizatora.

Edin Ramulić, povodom 30-godišnjice zločina u Prijedoru, aktivista Inicijative „Jer me se tiče“, podesetio je na stravične zločine počinjene od strane srpskih snaga.

Kao zarobljenik u logoru „Trnopolje“, u isto vreme su zarobljeni bili njegovi otac, brat i četiri strica koji su odvedeni u logor „Keraterm“, gde su i ubijeni.

Dan-danas kaže da ne može da veruje političarima, jer su ih te 1992. godine, umirivali da rata i progona neće biti. Dogodilo se sve suprotno sa nesagledivim posledicama, istakao je za Danas.

Prošlo je 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije, Bošnjaka iz mesta Sjeverin kod Priboja. Dževad Koldžić, za Danas, kaže da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek traje, a institucije Srbije, pune tri decenije odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

Dževad još uvek nije pronašao posmrtne ostatke majke i ujaka otetih iz autobusa na liniji Rudo-Priboj, kod mesta Mioče.

I posle 31 godine od zločina u Vukovaru, Iva Radić i dalje traži kosti svoga oca.

U svojoj ispovesti za Danas navodi da je posle ovoliko godina, a nakon pisma koje je napisala predsedniku Aleksandru Vučiću, pokazana spremnost od strane srpskog tužilaštva da se nešto uradi.

Međutim, zapelo je kod hrvatskog pravosuđa, i tako slučaj stagnira ponovo, sada već devet meseci.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.