Nije vuk, nego Vučić i Kurti 1Foto: Luca Marziale / Danas

Šta se to desilo na Kosovu ravnom pa su se zaplašili i vukovi i ovce a međunarodna diplomatija podigla na noge? Pitanje koje je izazvalo tenzije na Severu potpuno je sporedno u ovom trenutku – mere reciprociteta odavno su dogovorene u Briselu i samo se očekuje njihova primena. To znaju i Vučić i Kurti.

Sa nekoliko različitih strana opozicije čula su se tumačenja da je situacija između Beograda i Prištine nalik na onu priču o dečaku koji je vikao „ide vuk“. Ako bi se prihvatila ovakva analogija, postavlja se pitanje ko je prvi viknuo „vuk“?

Da li je taj dečak – kosovski premijer Aljbin Kurti, a vuk iz priče – Vučić, ili je situacija obrnuta? Kome pre odgovara da diže uzbunu i sirene? Kurtiju koji je došao iz daleke Amerike sa najvećim svežnjem dolara do sada, posle sastanka sa Blinkenom, kad već Vučić nije hteo da se sastane sa njim i Lajčakom?

Ili Vučiću koji ostaje sa sve manje stranih prijatelja, sve manje dolara, a nema ni formiranu vladu koja bi ga eventualno od „vuka“ branila?

Ne treba Kurtiju Amerika da ga brani od vuka (Vučića), a ni toj Americi ne odgovara da se na brdovitom Balkanu diže uzbuna dokle god bukti rat u Ukrajini.

Ne treba Kurtiju ni sastanak u Briselu da bi znao da Vučić neće pregovarati o „međusobnom priznanju“, ali mogla bi da mu zatreba podrška iste te Evropske unije, za stolicu u Savetu Evrope, viznu liberalizaciju, imidž na unutrašnjem planu….

Ne treba ni Vučiću Vlada da brani Srbe na Kosovu od Kurtija, jer Vučić svoje ovce najbolje čuva sam. Strani prijatelji bi mu i mogli zatrebati, posebno oni u EU, ali to prijateljstvo još uvek se ne „lomi“ na pitanju Kosova, barem ne dok ima prijatelja kao što je španski premijer Pedro Sančez.

To zavisi isključivo od toga da li će Vučić okrenuti leđa drugarima u Kremlju. Kad oni njemu okrenu leđa, za sve ostalo će već biti kasno.

U dosadašnjoj dinamici odnosa dvojca Vučić – Kurti, zaista izgleda kao da su Beograd i Priština na nivou priče o dečaku i vuku, i svaka uzbuna na Severu Kosova, potezanje dugih cevi, blokade prelaza i druge neprijatnosti na kraju rezultiraju smirivanjem tenzija i vuka nema nigde ni na vidiku.

Ipak, međunarodna diplomatija malo je mudrija od seljana koji pritrčavaju u pomoć, a mnogo kompleksnija od priče u kojoj dečak na kraju ostane bez svojih ovaca. Jer u ovom slučaju ovce smo mi – narod, a nikome izgleda nije stalo do naroda.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.