Foto: Privatna arhiva

U oblaku te prašine ostao je nezapažen jedan isto tako neustavan i nehuman zakon koji je usvojen u decembru 2014. godine a koji je i dalje na snazi i kojim se nastavlja pljačka svih penzionera bez obzira na visinu penzije.

Tim zakonom izbačena je iz upotrebe odredba osnovnog-sistemskog Zakona o PIO koja je obezbeđivala redovno usklađivanje iznosa penzije sa troškovima života i to dva puta godišnje za po 1,5% – obično u aprilu i oktobru. Obzirom da Ustav kaže da se nijedno pravo stečeno po zakonu ne može umanjiti niti oduzeti novim zakonom i laiku je jasno da je novousvojeni zakon neustavan. Pogledajmo kakvu je materijalno-finansijsku štetu zakon napravio na „penzionerskom imanju“.

Samo prostim sabiranjem procenata (što nije dozvoljeno) penzioneri su pretrpeli štetu od najmanje celih 12% a stvarna šteta je ipak nešto veća kada se procentni račun primeni pravilno. Želim posebno istaći da se ovaj zakon odnosi na sve penzionere – ne samo na one koje A. V. smatra bogatim i od kojih je otimao četiri godine.

Prestanak važenja zakona o umanjenju penzija iz 2014. godine predstavljen je od strane političke vrhuške predvođene A.V. kao veliko povećanje nikad većih penzija što je daleko od istine ali jeste velika obmana. Nije laž nego obmana. Laž je sitna neistina kojom se u kritičnoj situaciji spašavamo sitnom prevarom da bi smo se izvukli iz neprijatne situacije i teško da može da proizvede veću štetu. Obmana je namerno, smišljeno, tendenciozno, iskrivljeno prikazivanje stvarnosti sa ciljem usmeravanja pažnje na ono što obmanjivaču donosi pozitivno brojanje i korist a obmanjivanog dovodi u zabludu i nanosi mu štetu. U ovom kontekstu obmanjivač je politički vrh a obmanjivani su penzioneri. Obmana se sastoji u tome da se A.V. i njegovi poslušnici javno hvališu povećanjem nikad većih penzija a novousvojenim izmenama sistemskog Zakona o PIO propisuje se isključivo „uvećanje uz penziju“ o čemu odlučuje Vlada RS, ali je valjda svima jasno da konačnu odluku donosi A.V.

Evo šta kaže zakon, član 207a:

U uslovima postojanja fiskalnog prostora, korisnicima penzije mogu se povećati primanja, isplatom novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije, s tim što sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3% BDP na godišnjem nivou.

Uslovi, visina, obuhvat korisnika penzija i dinamika isplate novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana utvrđuju se aktom Vlade.

Dakle, sve je jasno: pravo na iznos penzije propisano sistemskim zakonom, koji kao jedini validan dokument priznaje Pravosnažno rešenje, istrgnuto je iz zakona i gurnuto u ruke čoveku koji je već nekoliko puta dokazao da je velemajstor u kršenju zakona. Setimo se da se zakleo sa jednom rukom na Jevanđelju i drugom na Ustavu: u boga ne veruje, Ustav ne poštuje. Strah me i pomisliti šta nas sve još čeka.

Uredba kojom se trenutno isplaćuje uvećanje uz penziju za sada važi do novembra ove godine i za penzije do iznosa 34.003,90 RSD, znači, odnosi se na ciljano glasačko telo ne baš visokog obrazovnog nivoa i obilno će se koristiti u predizbornoj kampanji koja nije ni prekidana ali, maratonci se spremaju za sprint u počasnom krugu (hvala Dušanu Kovačeviću za ovu misao).

Broj penzionera kojima se po Uredbi isplaćuje uvećanje uz penziju pažljivo je izbalansiran i iznosi oko 1.400.000 i pozamašno je glasačko telo koje treba obmanom motivisati pre maja meseca. Ako samo polovina tog glasačkog tela podlegne prevari, prevaranti imaju šansu da postignu zavidan rezultat na izborima. Bez obzira na rezultat izbora Vlada može Uredbu uvek ukinuti pa obmanutim penzionerima od uvećanja uz penziju ostaje samo duplo golo. Onih skoro 800.000 „bogatih“ penzionera od kojih je otimano u protekle četiri godine i koji su spasili naciju i otadžbinu od bankrota više niko i ne spominje. Dobili su kao i svi ostali ono licemerno pismo zahvalnosti u kome za čudno čudo nema onih ružnih i negativnih prideva kojima A.V. obično opisuje svoje podanike.

Ukupno gledano, ne mogu da se načudim penzionerskoj populaciji koja je najbrojnija u društvu, povezana je istim interesima i ciljevima a tako mlako i anemično se odnosi prema borbi za iste te interese. Naravno da mislim na odziv za učešće na protestima kojih je od marta 2015. godine bio pozamašan broj a odziv veoma skroman. Lepši pol bi tu mogao ispoljiti svoju snagu i zadati zadatke svojim muškarčinama i naravno pokazati im ličnim primerom. Penzioneri, ako se ne budete borili za svoja ostvarena prava koja vam već otimaju, penzije će vam biti pretvorene u socijalna davanja. A vi zaposleni, ako očekujete da će vam u penziji biti dobro – onda ste u zabludi.

Pozdrav svima od penzionera sa višestrukim gubitaškim iskustvom!

Povezani tekstovi