O boljem i normalnom: Lični stav Žarka Milojčevića

Naravno, ovo nije tekst o toj seriji!

Ovo je tekst o boljem životu koji nam se obećava odavno, ali konkretno i agresivno od pre deset godina! I danas, stvarno, postoje i neki konkretni dokazi u prilog toj tvrdnji.

Kažu ljudi: „Eto, ipak se grade neki putevi, otvaraju se neke fabrike, podignute su plate (čak i u odnosu na nominalni iznos pre, sad već pomalo zaboravljenog, smanjenja)…“

I jeste! Sve ovo, uz neke kontradiktornosti, stoji! Ali, šta sad?! Živimo bolje po lako manipulativnim parametrima, ali i konkretnim materijalnim stvarima. Ali… Živimo li NORMALNO?

Mnogo je primera kroz istoriju kada su postojali režimi pod kojima je narod živeo bolje, ali ne i normalno! Ne sitničarim. Probaću da se setim svih, ili bar većine nenormalnosti koje su oko nas. Evo, na primer:

– nije normalno da živimo u državi u kojoj se dogodila „Savamala“, jer je na nekoliko sati u centru glavnog grada ta ista država na taj način suspendovana i to bez ikakvih posledica…

– nije normalno da se crtani film prekida da bi se uživo prenosila aktivnost predsednika u kampanji koja, gle ironije, nosi naziv „za našu decu“;

– nije normalno da redovne konferencije za štampu predsednika, čiji će opširni izveštaji svakako biti na svim vestima, prenose direktno na pet televizija;

– nije normalno da se predsednik države meša u sve, razume u sve, drži lekcije o svemu, pojavljujući se u medijima više od bilo koje pop zvezde;

– nije normalno da prvi čovek države promoviše bahatost, javno vređa, nipodaštava i viče na ljude oko sebe (iliti, nije normalno da je toliko nevaspitan);

– nije normalno da predsednik onoliko laže i o nepolitičkim stvarima;

– nije normalno da se u kampanji za parlamentarne izbore nigde ne pominje vladajuća stranka, već samo njen (i republički) predsednik;

– nije normalno da lik kao Vesić upravlja gradom kao što je Beograd (svi besmisleni projekti su samo nuspojava);

– nije normalno da glavni grad bude poplavljen posle par sati jačeg pljuska;

– nije normalno da prvi čovek države šalje teške kriminalce da „uspostave red“ na tribini nekog stadiona;

– nije normalno da o bezbednosti predsednikovog sina na Svetskom prvenstvu brinu teški kriminalci, a ne specijalna policija;

– nije normalno da na javnim i važnim funkcijama imamo bizarne i tragikomične, neretko i nepismene likove poput Vulina, Gašića, Babića, Đorđevića, Jutke, onog iz

Leskovca i mnogih sličnih…

– nije normalno da postoji veći grad bez pijaće vode;

– nije normalno da imamo državne batinaše;

– nije normalno da imamo zaštićene kriminalce;

– nije normalno da su plagirani doktorati uobičajena pojava;

– nije normalno da imamo univerzitet po imenu „Megatrend“;

– nije normalno da nemamo institucije, da je državna tužiteljka, po svemu sudeći, mit;

– nije normalno da se eksponira lik kao dr Nestorović;

– nije normalno degradirati znanje;

– nije normalno da najgori uvek i svuda dođu na vrh;

– nije normalno da država potpomaže televizije kao što je Pink;

– nije normalno da nam skupština liči na stočnu pijacu;

– nije normalno da navijači budu jači od države;

– nije normalno da se javno poziva na linč nekih ljudi;

– nije normalno da se na skupove vladajuće stranke vode ljudi u stotinama autobusa;

– nije normalno da predsednik FSS ne zna kakav je ugovor selektoru (evo i malo aktuelnog);

– nije normalno da se čoveku blokira kuća;

– nije normalno da svakog dana neko bude izboden nožem;

– nije normalno da ovoliko nabrajam šta nije normalno i da opet budem siguran da sam nešto zaboravio…

I? Živimo li bolje? Hajde, recimo da. Ali nije tako! O tome svedoče poštanski, prosvetni radnici, trgovci… Čak i da jeste… Znate, u Čileu su u vreme Pinočea živeli bolje, ali nisu živeli normalno. Paragvaj je u vreme Stresnera imao najveći ekonomski rast Južnoj Americi, ali ostao je upamćen kao meka za odbegle naciste.
Musolini je izgradio najviše, ali…

Ne živi se normalno! I kako onda govoriti o boljem?

Kao kad steknete novac a izgubite zdravlje. Džaba!

P. S. „Ribnikar“, Malo Orašje i Dubonu kao i sve u vezi s tim nećemo ni da pominjemo…

Autor je profesor književnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.