Od novinarskog teksta do elektronskog nasilja

Iako sam bila svesna činjenice da je bračno neverstvo posebno u našoj kulturi oslonjenoj na patrijarhalnu tradiciju, fenomen koji je za mnoge tabu tema, smatrala sam da ga ne bi trebalo zaobilaziti i da bi trebalo sa naučne strane osvetliti njegove negativne i pozitivne aspekte, tamnu i svetlu stranu, ono što nas odbija ili privlači kada pokušamo da ga razumemo i opišemo.

Objavljivanje teksta u dnevnom listu Danas, imalo je, pored ostalog i cilj, da čitaoce uputi ka mom blogu gde je postavljen link ka onlajn naučnom upitniku koji bi čitaocima pružio informacije o ljubavnom profilu ličnosti, a meni obezbedio dovoljan broj ispitanika da bi istraživanje bilo naučno i metodološki verodostojno.

Kada široj javnosti u Srbiji posredstvom medija obznanjujete da se bavite određenim naučnim problemom i istraživanjima, i objavite novinski tekst o tome, prirodno je očekivati reakcije i komentare, bilo da su oni pozitivni ili negativni.

Možete računati i na slobodu ljudi da javno komentarišu, procenjuju i preispituju vaš:

– Seksualni život i bračni status
– Moralna načela i koeficijent inteligencije
– Fizički izgled i boju ruža za usne – jer nakazne smo našminkane, ali i nenašminkane – setimo se nedavne torture – kroz koju je prošla Kristina Kovač
– Životni koncept i predviđanje budućnosti

Iako uspevam da uspostavim adekvatnu emotivnu distancu, ovde je reč o elektronskom nasilju i govoru mržnje.

Suprotno optužbama da sam deo teorije zavere i da zagovaram destabilizaciju porodice, poručujem da cenim vrednost porodice kao institucije i da je to jedan od mojih motiva za naučnim bavljenjem ovim fenomenom, jer se veliki broj porodica danas raspada, upravo zbog neverstva bračnih partnera.

Kako bih, inače, kao psiholog mogla da objasnim majci maloletne dece zašto ju je suprug prevario? Zdravorazumski savet bi glasio ovako:

Ljudima se čini da o neverstvu znaju sve jer je prisutno koliko i čovek, ali nauka dosad mnogo toga nije uspela da razjasni. Naučna logika, nije isto što i zdravorazumska, stoga je neophodno problem posmatrati iz različitih perspektiva. Jedino tako ćemo dobiti celovitu sliku. Rešavanje problema treba da počne od preispitivanja naših uverenja!

Izvređana sam, jer sam pokušala da razumem. Uviđate li važnost različitih perspektiva i kako je lako postati žrtva nasilja – bili vi verni, neverni ili samo naučnica koja se bavi atraktivnim fenomenom? Žrtva danas mogu biti ja, sutra ćete možda to biti vi ili vaša majka, otac, supruga, suprug, sestra, brat, ćerka, sin…

Podizanjem svesti o neverstvu, povećavamo međusobno razumevanje, a smanjujemo osudu i nasilje.

Autorka je psiholog