Olako obećana brzina

Borka Pavićević Sve se reciklira, samo se đubre ne reciklira. Tako da nije nikakvo čudo što se iznenada i bez zadnjih namera sama od sebe otvaraju mesta sećanja i toponimi koji su označavali najavu „rđavih vremena“. Pa tako je, povodom nagle i praznične najave privatizacije Studija B, sam od sebe izronio naslov upozoravajuće knjige Dragiše-Buce Pavlovića „Olako obećana brzina“.
Dok su popovi pojali, a eksperti se nešto „utiskivali“, u vreme „blagdana“, i dok je dobar deo „biračke volje građana“ otišao da „napuni baterije“ po „turističkim destinacijama“, moglo se pročitati, samo u Politici, da je otvoreno upisivanje za privatizaciju za sada jedine gradske televizije, a u Srbiji ih ima više, beogradskog Studija B.
Bitka za Beograd će, dakle, biti žešća.
U ona stara vremena, centralni komiteti i vlast obično su velike odluke donosili leti, u vreme godišnjih odmora, dok se stanovništvo raspoređivalo po Jadranskom moru. Ključne sednice i zasedanja, a posebno one na Brionima, padale su nekako u to doba godine kada su se punila sindikalna odmarališta, a mnogi odlazili i u privatnom aranžmanu. A onda prosto, iz svima nama dobro poznatih razloga, jedno vreme nije bilo Jadranskog mora kao turističke ili bilo kakve druge destinacije.
E, u novim državama, odluke se takođe donose u vreme „blagdana“.
Pa tako, saslušavši kao prvu vest u preksinoćnim tv programima o kumulaciji građana na granicama Beograda i o iznenadnoj i neočekivanoj situaciji višečasovnih redova za ulazak u grad, te o silnim saobraćajnim nesrećama izazvanim egzaltacijom „viška vremena“, i „punjenja baterija“, saslušasmo i predsednicu NUNS-a Nadeždu Gaće koja je upozorila na „lako obećanu brzinu“ privatizacije Studija B. „Sama po sebi, privatizacija je bolja od arbitraže države, rekla je Gaće, jer je država najgori vlasnik, ali zašto samo Studio B i zašto u ovom času i na Veliki petak, ili u neradne dane, jer je sedam dana rok za prijavu za učešće na aukciji ili tenderu.“ Odmah potom oglasio se Ivica Dačić izjavom da je sve moguće, pa i koalicija DSS, radikala i SPS.
Bitka za Studio B uvek je bila bitka za Beograd, a odbrana Studija B – odbrana Beograda.
Sve što se reciklira, osim đubreta, uvek je slabije od originala, pogotovo ako se građanke i građani prisiljavaju „rđavom beskonačnošću“ politike ili „raspodelom plena“, ili „pripadajućim mestima“ da „pune baterije“ na nekom drugom mestu, u zemlji ili u inostranstvu. Pa se na to i računa, na slabost, na privikavanje, na smanjivanje potencijalnog otpora. I na slavsko pojanje, na dane u kojima se ne „preuzima odgovornost“.
No, ako sve nije poludelo od kreativnih timova, marketinga, podele vlasti i ako „dok se ne reši Kosovo“ ništa drugo i nije za stavljanje na dnevni red, biće da je ipak reč o sadržaju, ili, uređivačkoj politici baš Studija B. Koja je, kako reče Nadežda Gaće, „civilizovana, građanska i uravnotežena“.
Ona je to već duže vreme. Glavna i odgovorna urednica Dragana Milićević suprotstavila se uređivačkoj politici „objektivne istine subjektivne stvarnosti“, u novije vreme poznatoj kao i „slušanje druge strane“, onda kada je intervenisala u pojavi „patriotske“ strane sa natruhama ratnoga angažmana. Za Studio B sve ovo vreme nije bilo toliko važno da se privedu „predstavnici jedne strane“ da zametnu boj „sa predstavnicima druge strane“, već da se razložno razgovara i, ako je to moguće, građanstvu ponešto i objašnjava, ili da se ono informiše o tome šta mu se zapravo događa.
Suma sumarum, Studio B približio se stvarnosti. Pa i onda kada su zasluženi prostor dobili novinar Miloš Vasić i advokat Srđa Popović sa obrazloženjem pozivanja na svedočenje u procesu za ubistva Zorana Đinđića samog vrha današnje „tehničke vlade“.