Oni su ovde samo zbog para

U svetu podzemlja važe posebna pravila za one koji odrade posao ili odleže neko vreme za račun „Porodice“.

Njihovi najbliži bivaju materijalno, finansijski i bezbednosno zbrinuti, a junačko tamnovanje se tretira kao beneficirani radni staž uz maksimalni broj prekovremenih sati koji se velikodušno isplaćuje u kešu, na ruke.

Ništa drugačije nije ni u polusvetu „patriota“ iz devedesetih koji imaju serijsku grešku u proizvodnji po kojoj se teško razlikuju od kolega iz organizovanog kriminala.

Trideset godina kasnije, izraubovani, ižvakani, rashodovani, oni izgledaju kao rehabilitovani opijatni zavisnici – izborani, ugojeni, bahati.

Nekada su ubijali dum-dum mecima, precizno, hladnokrvno, masovno.

Danas ubijaju dumb-dumb rečima, isto tako hladnokrvno i snajperski precizno, sa unapred zadatom metom i pripremljenim odstojanjem.

Dok klinci misle da život ovih modernih junaka prolazi uz pesmu „Divljina“, nama čiji su životi prošli u senci tih patriJota i idiJota u ušima odzvanjaju reči „mi smo ludi, mi smo pičke od ljudi, ništa nas drugo ne zanima, sve dok dobro ide predstava, nije teško biti najgori“.

Da, oni su tu samo zbog para.

Možda je neko i sumnjao u njihovo srebroljublje jer je bio zavaran borbama za srpske zemlje i grobove, opčinjen izokrenutim ocilima na crvenim beretkama, uspokojen „kanonskim“ pravilom da samoodbrana isključuje zločin.

Danas se jasno vidi da je „Porodica“ ne samo opstala nakon demokratskih promena, već i da je sačuvala platni spisak i da i dalje isplaćuje dividende starim, proverenim i lojalnim klijentima.

Novac lepljiv od našeg znoja i masan od tuđe krvi završava u rukama onih koje ova vlast novim pokolenjima predstavlja kao martire, kao junake, kao elitu.

Njih odmah po puštanju na slobodu dočekuju visoki državni zvaničnici, uz usmena i pismena priznanja, posle čega sledi automatsko priključivanje na državi budžet, da se što pre oporave, da se rehabilituju, i fizički i moralno i pravno.

Taj takozvani proces vulinizacije neizostavno podrazumeva blagoslov od Velikog brata, zaštita od Velikog sina i pare od Velike tetke.

Ako keš nije dovoljan, bonus se isplaćuje koptiranjem u Upravni odbor javnog preduzeća ili novom vrstom zvečeće monete – ključevi od stana u delu Beograda specijalno izgrađenom da ugosti ubuđali krem srpskog društva.

Vlast ima dvostruku korist od te naknadne regrutacije istrošenih trećepozivaca.

Na primer, ako je general Lazarević, prištinski lav, posvećeni branilac Kosova, nedvosmisleno i svim srcem uz Vučića, ko sme Vođu optužiti za izdaju svete srpske zemlje.

Zato, za gospodina pored škode na ispraćaju, slede višestruke sinekure ministarstva odbrane i mogućnost indoktrinacije nevinih pitomaca.

Hm, da li bi nastavniku-pedofilu bilo omogućeno da se posle odslužene kazne vrati, ne u školsko dvorište, već u nastavničku zbornicu?

Da li bi ginekologu-silovatelju bila vraćena lekarska licenca kao vid socijalne inkluzije?

Kako onda osuđeni ratni zločinac može ponovo stati uz srpsku vojničku zastavu?

Zašto ne bi kada isti takav tretman imaju bivši haški zatočenici preko Drine, Dunava i Ibra, pa ekspresno po puštanju na slobodu postaju savetnici predsednika, ministri u vladi, čak i premijeri?

Naravno da će pomilovani general na sva usta hvaliti novog vrhovnog komandanta (kao što je hvalio onog prethodnog), julovskog ministra odbrane i celu sadašnju vrhušku koja je kadrovski gotovo identična onoj kojoj je aktivno služio.

Ako zatreba, on se neće libiti da ispali verbalnu vatru (ah, kako se kaju što su propustili šansu kada su imali bojevu municiju) po petooktobarskim izdajnicima, kao vid počasnog plotuna u slavu novom gospodaru.

Slični put kojim se sve češće ide prevalio je i general Bratislav Dikić.

Iako ga je Vučić ne trepnuvši pr(o)edao na mig drugog oka u glavi i time ga osudio na višegodišnju robiju zbog „državnog udara“, danas je bivši terorista postao mladi goran koji, umesto da korača po šumama i gorama, stručno pomaže direktora „Srbijašuma“.

Nišlija će, zlu ne trebalo, poslužiti kao preventivni anestetik svim onim nepouzdanim žandarmima koji mentalno onanišu gledajući službeni snimak kako se uz par zamaha ugrađuje kosmodisk predsednikovom bratu.

Ne treba trošiti reči o razvojnom putu haškog osvajača Voje Veličanstvenog, koji je od metastaze sa Vučićevim imenom brzo stigao do skupocenog džipa, sudske palice u Zadruzi i jutarnjeg ćaskanja sa nezalečenim sindromom u zelenom kondomu.

Javna je tajna, koju potvrđuju osvetoljubivi disidenti, da godinama njegove nastupe određuje visina i redovitost mesečnog honorara, ali je uvek spreman da posluži kao palica kojom se disciplinuju neprijatelji vlasti.

Zato sam iznenađen što ste iznenađeni susretom Kapetana i Sina sa kesom punom para i ključevima od stana.

To su uobičajeni rekviziti na stolu na kojem se trguje dušama, naplaćuju stari dugovi i doplaćuju nove usluge.

Danilizacija se pokazala izuzetno efikasnom kod prijatelja sa tribina, zapostavljenih partiote-prašinara, unajmljenih žestokih momaka, pa zašto to ne bi bio slučaj i kod nekadašnjeg strip-junaka?

Crni fondovi kojima ova vlast raspolaže poznati su i međunarodnim institucijama, a neko još uvek veruje da je dovoljno samo osloboditi medije da bi se pobedilo na izborima.

Opoziciji je neophodno ubrzano osposobljavanje za totalni rat za oslobođenje Srbije. On podrazumeva na samo klasičnu političku borbu, već i trku u naoružanju. Videli smo kojim arsenalom režim raspolaže za odbranu svojih pozicija.

Da li smo spremni? Od nas zavisi.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke