Ova vlast voli spektakle

Ministarstvo tvrdi da je G. Mojović „iz samo njoj poznatih razloga i metodologije iznela netačne tvrdnje u vezi sa budžetom Ministarstva kulture i informisanja“.

Iz mog podužeg teksta o budžetu za kulturu Ministarstvo je izdvojilo dve tvrdnje: jedna se odnosi na procenat učešća kulture u ukupnom budžetu Republike Srbije, a druga na sredstva za „Prvi svetski rat“. Ministarstvo iznosi podatak da je budžet Ministarstva kulture i informisanja za 2018. godinu 13.170.547.000 dinara i da je to 0,72% budžeta Republike, dok je u 2017. taj procenat bio 0,68%.

Tačno je da je budžet i za kulturu i za informisanje 13.170. 547.000 dinara. Tvrdite da je to 0,72% ukupnog budžeta Republike Srbije. Pogrešno!

U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, strana 3, odmah na početku piše krupnim slovima: UKUPNI RASHODI I IZDACI – 1. 206.848.355.000.

Toliki je UKUPAN budžet Republike Srbije. Kad se izračuna vaših 0,72%, to iznosi nešto više od osam milijardi dinara, a ne ovih 13. Ovde bih mogla da završim i da kažem da vam ne vredi crtati dalje kad ne umete da predstavite ni osnovne stavke u budžetu Republike.

Moram ipak da ukažem na još neke nelogičnosti i manipulacije. Prvo pokušate da celokupan iznos namenjen Ministarstvu, dakle i ono što je za kulturu i ono što je za informisanje predstavite kao procenat za kulturu, a i to pogrešno izračunate. Onda navedete nominalne iznose i tvrdite da je za kulturu u 2018. izdvojeno 7.346.794.000 dinara, a da je u 2017. bilo 6.478.063.000 dinara. Izbacili ste iz tih iznosa sredstva za rekonstrukciju Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti i Narodnog pozorišta u Subotici.

Muzeji, pozorišta, ustanove kulture, njihova obnova nisu ulaganja u kulturu? Šta je to onda? Koja je to „metodologija“?

Postavljate pitanje na osnovu koje „meni samo poznate metodologije“ sam došla do procenta 0,64% u 2018, odnosno 0,70% u 2017. godini? Prvo: nisam, niti je iko ikada iz budžeta za kulturu izuzimao sredstva namenjena obnovi ustanova kulture; drugo, od ukupnih para Ministarstva razdvojila sam ono što pripada informisanju i ono što pripada kulturi. Iznos namenjen kulturi uporedila sam sa ukupnim budžetom Republike i izračunala procenat. Šta tu nije jasno?

Jasna je vaša namera da ulepšate sliku o novom budžetu u odnosu na prethodni izbacujući iz računice sredstva za obnovu muzeja koja su u 2017. godini iznosila više od milijardu i po, a u 2018. biće oko 350 miliona. Pokušali ste da prikrijete da je suštinski manje para za kulturu.

I ja u svom tekstu tvrdim da je ukupan budžet ovog ministarstva veći nego u 2017, ali da se to prelilo na informisanje. Za kulturu je planirano sedam milijardi, 760 miliona i „neki kusur“. Može da bude i manje ako se izuzmu još neki troškovi za informisanje, ja sam to minimalno obračunala. Cifra koju sam navela znači da je učešće kulture u ukupnom budžetu Srbije 0,64% .

Vi tvrdite da je u 2018. za kulturu planirano 7.346.794.000, dakle manje nego što ja navodim, a sa ciljem da ukažete da je u 2017. bilo manje para (izbacili ste investicije). Tako ste upali u jamu koju ste meni kopali. Kad se taj vaš iznos pretvori u procenat učešća kulture u budžetu Republike, onda on iznosi 0,61%.

Postavila sam i pitanje stavke koja je u budžetu označena samo kao – Prvi svetski rat. Podsetila sam da je u 2014 . godini za obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata bilo planirano 620 miliona i zapitala šta će sada da se obeležava? Dobila sam objašnjenje: 100 godina od završetka. Usput ste me i podučili – rat je trajao od 1914. do 1918. Hvala na obaveštenju, nisam znala da je i završen.

Istorijske godišnjice i jubileji i treba da se obeležavaju, kao i drugi značajni događaji. Ne mislim da na to treba da se troše silne pare. Napisah u prethodnom tekstu da ova vlast pokazuje sklonost ka spektaklima, performansima, proslavama. Možda i treba tako. A ne kao onaj prethodni režim u kome sam ja, kako navedoše u saopštenju Ministarstva, bila „dugi niz godina jedan od vodećih eksponenata po mnogim parametrima neuspešne kulturne politike“, a to sam pišući o budžetu „izostavila da pomenem“. Da sam „pomenula“, to bi verovatno značajno popravilo budžet za kulturu.

Otvoriše Muzej savremene, svaka čast! Potrošiše 30 miliona na spektakle za otvaranje. To će da se pamti. A ne kao ja i ovi moji. Posle 14 godina završimo rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama, ni reč jednu da kažemo o prethodnom režimu koji je to pozorište 10 godina držao pod vodom. Mi uzeli pa završili, predali ključeve direktoru i to je bilo to. Izgradili Jugoslovensko dramsko. Bila premijera. Bila i u obnovljenom Beogradskom dramskom. Premijere u pozorištima, izložbe u muzejima. U obnovljenom Pedagoškom, Muzeju Nikole Tesle, Arhivu Beograda, Muzeju automobila…

Obnovljene kapije, mostovi, bedemi na Beogradskoj tvrđavi, niko se i ne seća. Sad kad se postavi ta najviša okićena jelka, pa se osvetli, to je spektakl, a ne osvetljenje na Beogradskoj tvrđavi. Neprijatno mi da nabrajam dalje te promašaje. Ništa Aca Lukas, ništa svečani prijemi i balovi. Beznačajno, lokalno. I ja sam bila „lokalni“, gradski funkcioner. Javno kritikovala i pisala tekstove po novinama o radu ministara kulture. Ovo sad je „mačji kašalj“ u odnosu na to kako sam pisala dok su „moji“ bili na vlasti. Može li danas da se zamisli da neko iz vladajuće koalicije kritikuje „svog ministra“? Kakvi kritikuje, postavi pitanje!

Prozvaste me i za Narodni muzej. Dobro znate da ja „sa lokala“ nisam mogla da budem odgovorna za propuste na republičkom nivou. To bi bilo isto kao kada bih ja sada optužila aktuelnog ministra kulture, glavnog eksponenta sadašnje kulturne politike da je on, npr. odgovoran što Grad Beograd iz budžeta za kulturu izdvaja za proslavu Nove godine 100 miliona dinara, više nego za sve druge manifestacije zajedno. Nije čovek odgovoran. Jeste za budžet, strategiju, muzeje. Odgovoran je i za svoje saradnike koji niti znaju da pročitaju budžet, nit znaju da računaju.

Autorka je bivša poslanica Demokratske stranke