Pokret „Otadžbina“

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća građane Srbije na početak njegove mafijaško-finansijske karijere nastale u vremenu kada je bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Naime, tada je Aleksandar Vulin za sumu veću od milion evra, odnosno 105 miliona dinara, trebalo da nabavi kamere kako bi bile instalirane u severnom delu Kosovske Mitrovice radi bezbednosti građana.

Ova finansijska transakcija trebalo je da ide preko opštine Zvečan uz želju gospodina Vulina da se cela suma avansno uplati na račun firme iz Beograda za koju, ako bi se istraga sprovela, jasno bi se dokazalo da je u šemi sa direktorom Kancelarije.

Imajući u vidu da se radi o tako velikoj sumi tadašnji predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović je odbio da novac prebaci navedenoj firmi bez pisane naredbe direktora Kancelarije.

Tek kada je takva naredba stigla iz Beograda, predsednik opštine je novac uplatio.

Ono što je neobično i što je čist kriminal jeste da tih kamera u severnom delu Kosovske Mitrovice nigde nema, što znači da je ta svota novca završila verovatno u privatnim džepovima.

O ovoj neobičnoj finansijskoj malverzaciji raspravljao je i skupštinski odbor za Kosovo i Metohiju, ali se direktor Kancelarizje za KiM Aleksandar Vulin na toj sednici nije pojavio nego je poslao svog zamenika Krstimira Pantića.

Normalno, po uobičajenoj proceduri kakvu već ima SNS, sednica odbora za KiM je bila zatvorena za javnost.

Krstimir Pantić je branio ovu finansijsku malverzaciju rečima da je to državna tajna i da o njoj ne želi da govori, što je izazvalo opravdano nezadovoljstvo ondašnje višestranačke skupštine.

Ubrzo posle toga direktor Kancelarije za KiM je za sebe prigrabio velelepni superkomforni stan u centru Beograda navodeći da mu je novac za kupovinu stigao od tetke iz Kanade. Nažalost, to nije jedina finansijska mahinacija koju je direktor Kancelarije za KiM odradio.

Za pripadnike Civilne zaštite na severu Kosova i Metohije, a njih je bilo više od 600, on je nabavio kompletne uniforme, odnosno obukao ih je od kape do čarape.

I opet, kada su mu novinari postavljali pitanja, gde i kada je raspisan tender za ovu nabavku, javnost je ostala uskraćena za ovu informaciju jer je Aleksandar Vulin to opet pravdao da je državna tajna.

Kuriozitet celog ovog posla je taj da je Aleksandar Vučić onda Civilnu zaštitu prepustio separatističkim vlastima u Prištini i gde su sa pripadnicima civilne zaštite u ovu paradržavnu tvorevinu otišle i uniforme.

Zato danas kada slušamo ministra unutrašnjih poslova oko afera Belivuk i Jovanjica kako je on nevin, kako je spreman da ide pred tužilaštvo, naravno i na čuveni „Acov poligraf“ građanima Srbije mora da bude jasno da ovaj ministar ima jako lepljive prste.

I njemu u suštini stvari ništa ne treba verovati. Kao i za njegovog šefa Aleksandra Vučića sve se vrti oko para i sve što rade rade zbog novca.

Da bi sebe opravdali služe se klasičnom zamenom teza – ono što oni rade pripisuju svojim političkim protivnicima. Pa tako, iako se ne skida sa malih ekrana i sa brojnih tabloidnih medija Aleksandar Vučić kaže da su Srbijom zajahali Đilas-Šolakovi mediji.

Iako postoji opravdana sumnja da su i Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin vezani za afere Belivuk i Jovanjica, oni to pripisiju opoziciji pa smo čak imali prilike da vidimo zajedničku fotografiju, normalno montiranu, Veljka Belivuka i Marinike Tepić u režimskim medijima.

Bez obzira što su i jedan i drugi zgrnuli ogroman novac i opljačkali građane Srbije po već ofucanoj frazi od 619 miliona optužuju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i dr. Naš narod bi rekao „Namirišu pare kao miš zemljotres“.

Ono što obojica ne mogu da shvate jeste da novac nije sve. Danas, iako su odavno sišli sa vlasti, i Vojislav Koštunica i Boris Tadić slobodno mogu da se šetaju Beogradom. Za ovu dvojicu posle silaska sa vlasti nismo sigurni da će biti na slobodi.