Pravno nasilje države nad elementima krivičnog dela

Branilac okrivljenog ne sme da bude posrednik u ovoj trgovini sa javnim tužiocem. On treba da brani branjenika, a ne da posreduje između tužilaštva i okrivljenog.

Sudija je kod nas izgubio autoritet onoga časa kada smo uveli u zakon tzv. tužilačku istragu umesto sudske istrage. Sada je istraga kako je postavljena u zakonu na štetu okrivljenog ali i države i društva. U ime demokratije i vladavine prava čovek je bačen u sferu neprava. Subjektivnost javnog tužilaštva ne sme da ima prevagu nad pravom, a što mu sada omogućavaju sadašnji propisi.

Tužilaštvo može da napravi pravna čudovišta u predmetu kada ni iz čega da pravnu kvalifikaciju za najteže krivično delo. Na tužioca mogu da utiču tužioci iznad njega i ministar pravde ali na sudiju ne, po pravilu on je sam sebi gazda. Zato sudija treba da ima dominantnu ulogu već i u istrazi a ne da bude skrajnut u stranu što je sada slučaj. Greške javnog tužilaštva remete čitav sudski postupak.

Najteže je dati pravnu kvalifikaciju dela. Krivici okrivljenog se daje najveća pažnja u krivičnom postupku a zanemaruje da li postoji uzročnost između radnje i posledice. Institut „istražnog sudije“ je bolje rešenje od instituta „tužilačke istrage“ zbog vladavine prava. Ogromna je razlika u krivičnom zakonodavstvu Republike Slovenije i Republike Srbije.

Mi imamo slabija rešenja u krivičnom zakonodavstvu, kako materijalnom, tako u procesnom, u odnosu na bivše republike SFRJ. Postojale su brojne stručne analize protiv instututa istražnog sudije i u Sloveniji, ali su slovenački pravnici uspeli da odbrane institut istražnog sudije.

U Republici Sloveniji: čl. 169. Zakona o krivičnom postupku: Kada istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, pregledaće spise; ako se saglasi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje će sadržati podatke iz trećeg stava prethodnog člana. Odluku će dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom.

U Republici Srbiji Zakonik o krivičnom postupku: Član 296

Istraga se pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca.

Naredba o sprovođenju istrage donosi se pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela.

U naredbi o sprovođenju istrage se moraju navesti: lični podaci osumnjičenog ako je poznat, opis dela iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela i okolnosti iz kojih proizilaze osnovi sumnje.

Član 297

Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati (član 300).

Ako se u toku istrage protiv nepoznatog učinioca utvrdi njegova istovetnost, javni tužilac će dopuniti naredbu o sprovođenju istrage u smislu člana 296. stav 3. ovog zakonika i postupiti u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Istovremeno sa dostavljanjem naredbe o sprovođenju istrage osumnjičenom i njegovom braniocu, javni tužilac će obavestiti oštećenog o pokretanju istrage i poučiti ga o pravima iz člana 50. stav 1. ovog zakonika.

Član 298

Istragu sprovodi nadležni javni tužilac.

Predlažem Republici Srbiji da prepiše iz Zakona o krivičnom postupku Republike Slovenije sve odredbe koje se odnose na istragu tj. od člana 167. do člana 191. da nam bude bolje. Sada su nam strani Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku i na štetu su države, društva i građana. Staro zakonodavstvo SFRJ u osnovnim principima je bilo bolje od sadašnjih zakonskih rešenja.

Advokat Goran V. Zečević, Zemun

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.