foto BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆGrad Niš jedinstven je po mnogo čemu. U dobrom je i retkom svetskom društvu gradova koji mogu da se pohvale da je baš tu rođen neki rimski car. Pa onda Ćele-kula.
Prema nekim podacima samo dve postoje u svetu. Ako hoćete tu je i merak, jedinstven i neobjašnjiv spoj sreće, tuge, radosti i besa koji se najčešće ispoljava u kafani. Pa burek, pa dijalekt, pa najveći džez festival… I da ne nabrajamo. Nišlije znaju i mnogim stvarima se sa pravom ponose.
Ovih predizbornih dana Niš proširuje listu svojih jedinstvenosti. Dobio je i agenciju za istraživanje javnog mnjenja koja radi baš iz Niša. Pozivi su građanima od Banje do Ledene Stene stizali sa jednog, sada već mnogima dobro poznatog broja koji se sa vašeg telefona ne može pozvati, a koji počinje sa 018. Skoro da nema Nišlije koji u ovo vreme neće da vas pita „je l’ su zvali i tebe“ ili da odgovori „mene jesu“. Da, misli se na „predizbornu anketu“.
Pitanja su takva da liče na regularne ankete koje su neki od nas do sada već iskusili kao „slučajni uzorci“. Posle prvih nekoliko pitanja u kojima se ocenjuje manje-više društveno-političko stanje u društvu, sledi ono glavno „za koga ćete glasati 17. decembra“.
Tako se mnogim Nišlijama desila situacija da su se zatekli u garaži, supermarketu, kafani ili na pijaci, a da su bili upitani za koga će da glasaju. Kutije nigde, paravana još manje. Sa druge strane žice tišina koja iščekuje da se tu, u javnom prostoru i na javnom mestu kaže lična izborna odluka.
Pored ove, u najmanju ruku, neprijatne situacije koju je anketa izazivala kod građana, dešavalo se da u istom danu budu pozivane i čitave porodice. Kakav je to uzorak i kakva je to slučajnost? Koji to algoritam ili softver baš tako slučajno izbacuje brojeve telefona kompletnih porodica?
Sa maltretiranjem građana i šokovima se tu nije stalo, već su pojedini mediji i aktivisti otkrili da se zapravo „anketari“ nalaze u prostorijama javne ustanove, u hali „Čair“. Kada su i kako tamo formirali istraživačku agenciju ostaje nepoznanica, baš i kako su prostorije javne ustanove izdate privatnoj agenciji za anketiranje građana.
Ako je zaista ankete sprovodila agencija čije se ime spominjalo na početku svakog poziva. Nadležni iz SC „Čaira“ ćute, a nisu se do sada oglasili ni iz agencije.
Marketinški stručnjaci i istraživači javnog menjenja su se već oglasili o ovom slučaju i ukazali na niz nelogičnosti, nepravilnosti i protivzakonitih radnji u celom postupku.
A ako se pogleda aktuelni politički trenutak, i tu se ne misli na izbore, nego na činjenicu da u Nišu oni nisu raspisani, jasno je da je ovo „istraživanje“ zapravo ništa drugo do brojanje svake glave. Glasačke glave. Regularne ankete koje rade istraživanja sa popriličnom preciznošću na uzorku od 1000, 2000 ispitanika očigledno više nisu dovoljne.
Za Niš više nije potreban uzorak, potreban je tačan broj ko će koliko glasova dobiti. Ako se to poveže sa sveprisutnom pričom da je SNS na najnižem rejtingu, pa i sa prostorijama javne ustanove odakle se građani pozivaju, može i da se nasluti ko je, kako se to kaže, naručilac ovako detaljne „ankete“.
Više se ništa ne prepušta slučaju. Niko ne želi izborni fijasko u Nišu, a ako je situacija zaista tako loša valja se na vreme i krenuti sa kampanjom za lokalne izbore koji, zbog zakona, na proleće ne mogu da se izbegnu.
Zato je važna svaka glasačka glava. Da bude evidentirana i stavljena u odgovarajuću kolonu. Nema razloga da se ide ka glasačkom telu koje je tvrdo opoziciono, ali zato ono koje se još dvoumi, pa tu je prostor za rad. Zato istraživanje sa 1.000 ispitanika i nije dovoljno.
Neko ko čita ovaj tekst reći će, pa mene nisu zvali. Vrlo je verovatno i moguće da nisu sve zvali. Neki su jednostavno imali sreće, ali neki drugi su na nekim drugim spiskovima. Na primer onih koji su već članovi vladajućih stranaka. Ili na spisku sigurnih i kapilarnih glasova. A možda su već provereni kroz rad u javnom sektoru.
Čini se da su brojane samo one glave koje su se svih ovih godina, a nije ih malo, nekako izvukle, provukle, izbegle već pobrojane spiskove. I šta sada one, posle poziva njima i članovima porodice, treba da rade? Da se brinu, povlače ili ne daj Bože, plaše?
Ne, treba samo da izađu i glasaju. I 17. decembra i na proleće. A ovi što vole da broje, neka broje ponovo. Samo se time i bave svih ovih godina. U međuvremenu, inspekcije i nadležni organi neka provere otkud „agencijama“ brojevi telefona Nišlija, spiskovi građana i čitavih porodica.
Autor je novinar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
