Od serije demonstracija u Nišu protiv predaje aerodroma i problema sa stanara sa toplanom, zatim na Staroj planini protiv malih hidroelektrana, preko protesta penzionera zbog otetih penzija i urušavanja penzionog sistema. Zbog lošeg materijalnog položaja protestovali su radnici pošte, ali i brojnih drugih preduzeća. Nezadovoljstvo na ulicama ove godine iskazale su i porodilje i trudnice, zatim taksisti, veterani, vojnici… Ove godine desili su se i protesti protiv medijskog mraka i protiv državne podrške ratnim zločincima, zatim prvomajsko okupljanje velikog broja sindikata i osmomartovski protest za prava žena. U Smederevu se ovih dana dešavaju protesti zbog zagađenja, a u Zrenjaninu zbog nedostatka pijaće vode. Protestovalo se i u Požegi, Kraljevu, Užicu… Povodom urbanističkog haosa i otimanja delova grada u naselju Stepa Stepanović, a na Savskom nasipu za zaštitu vodoizvorišta i zaštite od poplava. Ne davimo Beograd je organizovao ove godine dva protesta, protiv rušenja zgrade Ikarusa i pogibije dva radnika na gradilištu Beograda na vodi.

Sutra se u Beogradu održavaju čak dva. Združena akcija Krov nad glavom organizuje u 12 časova okupljanje ispred „Hotela M“ u Bulevaru oslobođenja 56, gde izvršitelji drže svoju godišnju skupštinu. Povod je izvršiteljska samovolja koja se najčešće slama na onima koji su najugroženiji. Sa platoa filozofskog fakulteta u 18 časova krenuće šetnja pod nazivom „Stop krvavim košuljama“ koju organizuje više opozicionih organizacija zbog fizičkog obračunavanja vlasti sa neistomišljenicima. Za desetak dana najavljen je novi protest „Mame su zakon“ ispred vlade Srbije.

Ono što sprečava ove brojne demonstracije nezadovoljstva građana da postanu masovne i opasne po vlast jeste mešavina kontrole informacija koje uopšte sitižu do šire javnosti i direktnog gušenja, zastrašivanja, fizičkog nasilja ili pravnog gonjenja potencijalno opasnih grupa.

O povodima za proteste, posledicama katastrofalnih politika vlasti, ili se ni ne izveštava, ili se informacije distorziraju, relativizuju, modifikuju i ublažavaju i na taj način razvodnjava oštrica nezadovoljstva. U slučaju da svojom upornošću i kredibilitetom, grupe uspeju da organizuju potentna i značajna okupljanja, ukoliko ona prete da se povežu sa širim slojevima ili nekom domišljatošću do šire javnosti, pokreće se mehanizam blaćenja i podmetačina kroz režimske tabloide koji za posledicu ima dve stvari. Prvo da direktno zapreti i zaplaši organizatore ili one koji bi ih podržali atmosferom linča, a drugo da lažnim optužbama o navodnoj političkoj pozadini, stranom faktoru, izdajničkom delovanju ili umešanosti novca tajkuna koji ruše vlast, izoluje ove grupe od nedovoljno informisanih građana koji bi se priključili, ali i jedne od drugih. A pretnje i pritisci na terenu dolaze kroz snimanje, fotografisanje ili popisivanje učesnika, kroz prisluškivanje telefona i praćenje organizatora, ali i kroz ugrožavanje bezbednosti, huškanje na nasilje ili govor mrženje desnih ekstremističkih grupa bliskih vlastima prema žrtvama. Sa ovime su se manje ili više suočile sve grupe ili pojedinci koji su javno kritikovali vlast ili organizovali okupljanja.

Ono što bi moglo da preokrene situaciju u kojoj vlast izlazi kao pobednik u ovim slučajevima jeste solidarnost i saradnja ovih grupa, međusobna podrška, ali i prepoznavanje da se stvari neće same od sebe desiti i da je potrebno da odvojimo svoje vreme ne samo da se promeni vlast već i da se promeni sistem koji je napravio da naprednjačka pošast bude moguća.