Putinova Rusija je sve ono protiv čega se vi borite: Novo anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi

I činjenica da ste ovde i da niste šetali ka Moskvi je znak da ste shvatili poruku … Stojite protiv korupcije, tražite vladavinu prava, odgovornost, slobodne medije, sve fundamentalne stvari koje zaslužujete. „Pumpaj“ je zaista evropska Srbija!“

To je još jedna vaša velika pobeda koju su građani dočekali sa oduševljenjem i ne mogu da ju pokvare ni ćaci-botovi, a ni oni koji tvrde da vas podržavaju, ali su za Rusiju, a protiv EU. Studenti jednog fakulteta su se ogradili od pokušaja povezivanja sa EU koju smatraju jednako nenadležnom kao i predsednika.

To pokazuje da je dilema EU ili Rusija potencijalna tačka razdora u vreme kada je jedinstvo najvažnije i zato je važno argumente zasnovati na činjenicama. A činjenice upućuju da Putinova Rusija u ovom momentu nikako ne može biti saveznik Srbije i da je ozbiljno umešana u podršku aktualnoj vlasti.

Predsednikov put u Moskvu može biti samo dokaz o obojenoj kontrarevoluciji. Nijedan demokratski lider se nije tamo pojavio, osim slovačkog premijera Roberta Fika, Putinovog plaćenika od kojeg se u svom govoru maratoncima ogradio i njegov sunarodnjak Hojsik.

Putinova Rusija je sve ono protiv čega se vi borite – zemlja prožeta korupcijom, nepoštovanjem ljudskih prava, bez vladavine prava i medijskih sloboda. Protesti su tamo odavno zamrli jer Putin protiv građana koji vode proteste ne koristi zvučni top – nego prvo pritvor, a onda ih šalje na višegodišnje robije, umiru otrovani (polonijumom, novičokom, katkad se supstanca i ne otkrije) ili ih neko upuca, a ubice se nikada ne otkriju. Od izlaska iz Saveta Evrope 2022. se ruski građani više ne mogu obratiti ni Evropskom sudu za ljudska prava.

Dakle, u panici od vaših protesta, nenadležni predsednik se sastao u Moskvi sa iskusnim ubicom protesta koji je uterao strah u kosti svojim građanima. Zato je važno što pre izboriti slobodu za novosadske aktiviste jer sa pritvorima počinje Putinov oprobani recept straha.

Preko dvesta hiljada Rusa je pobeglo u Srbiju od tog istog Putina, ljubimca naprednjaka i dela opozicije. Među njima se najviše ističe Nemanja Šarović, čije korisne snimke iz Ćacilenda svi lajkamo, dok vodi rusofilski politički pokret „Ljubav, vera, nada“. Šarović rado priznaje da je bio u radikalima „dok su valjali“, ali zaboravlja da su oni uzrok situacije u kojoj se zemlja nalazi.

Bio je sa njima i 2019. kada je predsednik namestio susret Šešelja i Putina u hramu Sv. Save. Svima je jasno da Šarović ne gradi novinarsku karijeru na KTV-u, nego pokušava da se iz propalog radikala preobrati u uspešnog političara. On je taj element koji deli opoziciju dok ona deli njegove snimke. Ako se Šarović domogne vlasti, lako će se pomiriti sa drugovima sa kojima je dve decenije delio radikalske klupe i biće rado viđen gost u Kremlju. Hoće li onda da kaže: „Bio sam sa studentima dok su valjali“?

Predsednikov odlazak u Moskvu nije prvi dokaz o obojenoj kontrarevoluciji. Poznat je telefonski razgovor sa Putinom 7. marta o kojem je Kremlj izvestio da je vaša revolucija obojena i podržao nasilje vlasti nad vama: „Putin je istakao nedopustivost spoljnog mešanja u unutrašnju političku situaciju u Srbiji i izrazio podršku akcijama legalno izabranih vlasti.“ Putin zna da je Srbija izvozila oružje Ukrajini, ali zna i da je predsednik ostao bez zapadnih stolica na kojima je sedeo. Postao je jeftina Putinova marioneta u borbi protiv evropskih sankcija.

Još jedan dokaz je izveštaj FSB-a o tome da nije korišćen zvučni top, koji je nenadležni predsednik očigledno sam napisao, ali ruska ambasada ga nikada nije demantovala. Ne bi mu tek tako dozvolila da maše dokumentom koji se pripisuje FSB-u bez demantija. To je iskoordinisana akcija gde je najavljeno u kom kontekstu će se pomenuti FSB i predsednik je dobio odobrenje da to učini. On je pozvao i CIA da se uključi u tu „istragu“, ali nisu pristali pa nema ni fiktivnog izveštaja CIA.

Daljnji dokaz o obojenoj kontrarevoluciji je proruska propaganda u režimskim medijima. Dominantni narativ koji utiče na svest građana je: ko mrzi Rusiju, mrzi i Srbiju. Taj narativ stvara razdor i trebate da nađete način da edukujete građane o tome. Vi znate zašto ste išli u Strazbur i Brisel, a ne u Moskvu, ali delu građana i dalje laska podrška Rusije, a EU im smeta.

Njihov glavni argument je mit o bezuslovnom istorijskom prijateljstvu Rusije i Srbije. Kažu da je „historia magistrae vitae“, a učili ste iz istorije da je 19. vek period najveće podrške Rusije u borbi Srbije za nezavisnost. Rusija je podržavala balkanske države da spreči prodor Osmanlija na njene zapadne granice, a Srbija je bila jedna od tih „tampon država“.

Sanstefanskim mirom je Rusija želela jednu snažnu balkansku zemlju, ali to nije bila Srbija, nego velika Bugarska kojoj je dala i Pirot i Vranje i celu Makedoniju. Ipak, zapadne sile su to korigovale u Berlinu. Ruska podrška se nastavila i početkom 20. veka protiv umirućeg Otomanskog carstva, a u Prvom svetskom ratu, Srbija i Rusija su se borile zajedno na strani Saveznika protiv Centralnih sila.

Međutim, kada su komunisti ušli u Kremlj usledio je diplomatski raskol Beograda i Moskve koji je trajao pune dve decenije. Kraljevina Jugoslavija nije uopšte priznavala Sovjetski savez između dva svetska rata. A onda je u Drugom svetskom ratu Crvena armija pomogla Partizanima u oslobođenju Srbije, međutim, Tito je samo 4 godine kasnije raskrstio sa Staljinom i spasio Jugoslaviju od gvozdene zavese.

Raspad Sovjetskog saveza pokrenuo je raspad Jugoslavije. Rusija je 1990-ih podržala embargo na oružje i sankcije UN-a protiv Jugoslavije, a onda prodavala oružje drugim stranama, najviše Hrvatskoj, što su potvrdili najviši hrvatski zvaničnici. Rusija je potom osudila bombardovanje Srbije i nije priznala Kosovo, ali ne zbog ljubavi prema Srbiji, nego da spreči širenje NATO-a.

Rusija je inicirala nezavisnost niza pokrajina bivšeg Sovjetskog saveza: Pridnjestrovlja, Abhazije, Južne Osetije, Krima, Donjecka i Luhanska. Zato bi rado priznala Kosovo u zamenu za njihovo međunarodno priznanje. Putinu više odgovara otcepljenje i pripajanje Republike Srpske Srbiji nego da se Kosovo vrati Srbiji. Setićete se da su se u Ćacilendu pojavile majice sa kartom Srbije i Republike Srpske bez Kosova.

To najbolje ilustruje politiku predsednika koji se praktično odrekao Kosova, a Republiku Srpsku je potčinio svojoj vlasti. Dodik mu je verni sluga koji ga svuda prati i dovodi sendvičare za glasanje i mitinge, a pritom ignoriše i vređa institucije BiH – i sve to uz otvorenu podršku Putina.

Zasigurno i Evropa ima svoje grehove. Pritom ne mislim na NATO bombardovanje jer u tome nije učestvovala EU, nego sedam zemalja članica (od sadašnjih 27) koje su time prekršile međunarodno pravo. Glavni greh vodstva EU je da su pristali da ih predsednik potkupi projektom Jadar, znajući za štetne ekološke posledice.

Nenadležni predsednik je 25. marta rekao da će „EU za sedam dana proglasiti Jadar za svoj strateški projekat“. To se nije desilo jer ste se vi izborili za to da niko u EU ne sme više da pomene litijum.

Sva podrška ispunjenju vaših zahteva koju tražite od evropskih institucija je zasnovana na Ustavu, zakonima i sporazumima koje je Srbija ratifikovala.

Srbija je članica Saveta Evrope, zemlja kandidat za članstvo u EU i po članu 1. Ustava zasnovana „na pripadnosti evropskim principima i vrednostima“. Da svega toga nema, te institucije ne bi bile nadležne da pritiskaju vlast i vaš odlazak u Strazbur ili Brisel bi zaista imao karakter obojene revolucije.

Ovako imamo posla sa obojenom kontrarevolucijom!

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.