Na pitanje za milion dolara, kada će se konsolidovati opozicija, a koje već dve duge godine muči srpsku građansku javnost, možda su odgovor dali jedna novinarka, advokati, studenti i prosvetari. Dobili smo odgovor ili barem njegove obrise u nekoliko poslednjih dana.
I dok su probe za vodvilj okupljanja bankrotiranih lidera, nečega što se nekad zvalo opozicijom u punom jeku, stvarne društvene okolnosti su učinile svoje. Najpre smo dobili odlučan protest advokata, pa hrabru demonstraciju nepristajanja na medijski mrak Olje Bećković, a potom i najave ozbiljnijeg talasanja prosvetara i studenata na marginalizaciju i bedu u kojoj se nalazi srpsko školstvo. Za one sa malo boljom memorijom ovo nikako nije stvar slučaja, već deja vu političkog i društvenog konteksta Srbije u poslednje tri decenije. Advokati, prosvetari, studenti, pa i Olja Bećković su danas i večni pioniri i veterani opozicionarstva, pre svega borbe za elementarne demokratske slobode.
Manje ili veće pobune narečenih grupa ili pojedinca, slika su i prirodna reakcija na krizu i političko-ekonomski diskurs u kome se nalazimo. One govore o nedostatku građanske hrabrosti i odgovornosti tzv. elita, te o nepostojanju institucionalizovane, kredibilne opozicije kao mehanizma za izražavanje potreba građana, socijalnih grupa i efektivne javne kritike. Kolektivno osećanje nemoći i beznađa je logična posledica toga, ali na sreću ili zahvaljujući proaktivnim grupama ili pojedincima, to je privremeno stanje.
Primena Zakona o javnom beležništvu (notarima) i povećanje poreza za advokatsku delatnost, u osnovi su okidač za nezadovoljstvo advokata celokupnim stanjem u pravosuđu, nedostatkom javne, stručne diskusije o ključnim zakonskim poduhvatima, partikularnim interesima koji urušavaju javne interese, improvizacijama i voluntarizmom koji su osvojili pravosudni i ukupan sistem.
Nevidljivi cenzori i tabloidni teror naišli su na ne baš savitljivu kičmu jedne hrabre žene i novinarke. Bila je potrebna zabrana poslednje javne televizijske tribine od nacionalnog značaja, da bi se, makar u delu javnosti, probudila svest o ukidanju vrednosti za koje se mislilo da su trajno osvojene. Sada je valjda jasna svrha lustracije.
Marginalizacija obrazovanja i značaja znanja u srpskom društvu, iako ima svoj višedecenijski kontinuitet, dobila je karakter opšteg mesta. Položaj prosvetara, stanje škola i univerziteta, uloga nauke i naučne zajednice u društvu, cena su prolongiranih demagoških javnih politika. Odliv mozgova i ,,nepismenost naroda’’ postali su drugo ime i alibi za nečinjenje.
Jalova i farsična restauracija postojećeg opozicionog bloka će svakim danom biti sve više deplasirana udruživanjem, reakcijama i protestima različitih društvenih grupa i pojedinaca. Nove stranice nekog budućeg opozicionog programa već su ispisane. Politička platforma budućeg opozicionog bloka ili partije će očigledno morati da korespondira sa realnim potrebama i rešenjima, a posebno sa kredibilnim i kompetentnim političkim izvođačima radova. Nikako sa vođama i ispraznim političkim floskulama.
Autor je programski direktor za zdravstvo Evropskog centra za mir i razvoj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.