Razotkrivene režimske laži o Mrdićevim zakonima

Slično kao i u vreme pripreme i donošenja sistemskih pravosudnih zakona 2022-23. godine, predsednikovi poslušnici iz državnog aparata, pre svih predsednica Skupštine (tada Vlade) i ministar pravde, da bi prikrili kritiku domaće struke i profesije, pa i nadležnih pravosudnih organa, su požurili sa izjavama da Nacrt mišljenja Venecijanske komisije (VK) o ovim zakonima, dao navodno pozitivnu ocenu. Istovremeno, taj dokument nisu objavili, niti preveli. Na sreću objavila ga je VK, dok čelnici našeg pravosuđa o svemu „mudro“ ćute.

Svima su bile poznate negativne ocene Evropske komisije o ovim zakonima i da je njihovo stavljanje van snage ili temeljna revizija jedan od uslova da Srbija nastavi da dobija finansijsku pomoć od EU. Autoritarni režim je, kao i mnogo puta ranije, je računao da će im fleksibilno mišljenje VK sa mnogo alternativnih predloga, dati pokriće da usvoje ili zadrže bar neka sporna rešenja ili da ne ispune data obećanja. Verovali su da izvestioci VK neće uspeti da proniknu u razlog donošenja ovih zakona, kako je priznao poslanik SNS Mrdić „Počeli da hapse ministre iz SNS, a hteli su da uhapse i Vučića“.

A. Brnabić je nedavno poručila da je nacrt mišljenje ekspertskog tima VK pozitivan i „fer“, jer pozdravilja napore vlasti da rastereti TOK, dodajući da određene zamerke i dalje postoje. Ne veruje da će Marta Kos, tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju, „pre svega zato što to ne bi bilo fer, jer mi još nismo ni dobili mišljenje VK. Finalno mišljenje će biti u junu, ali mi ga nećemo čekati, pre toga, ćemo još u aprilu raditi na izmenama i dopunama zakona.“

Ministar pravde N. Vujić je izjavio da će odmah biti poslat odgovor Skupštine na nacrt ovog mišljenja. Nije pomenuo šta on sadržati i da li je bilo ko drugi konsultovan u vezi njega Dodao je da se pokazalo za ono što je bilo najveće pitanje, a to je ko upućuje tužioce u druga tužilaštva, da „smo bili u pravu i da to treba da radi Visoki savet jer to jeste standard VK“. Ministarstvo će posle drugog kruga razgovora s ekspertima krenuti u pripreme izmena zakona koje su, kako je naveo, „u pravcu dodatnog pojašnjenja, uvođenja dodatnih garancija od nekakve samovolje..“

Pre svega, nije tačna tvrdnja ministra da su Mrdićevi zakoni urađeni u skladu sa standardima VK, niti da je ovaj posao na bilo koji način – završen. Ministar je prećutao da su donošenjem ovih zakona prekršeni svi međunarodni standardi za usvajanje sistemskih zakona. Oni su doneti bez prethodne ekspertize i mišljenja VK-e i bez obaveznog prethodno pribavljenog mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva (VST).

Objavljeno mišljenje VK-e je identično onome što su struka, profesija i civilni sektor zamerali od samog početka zamerali Mrdićevim zakonima. Prva zamerka je da su ove zakonske promene zahtevale ozbiljnu javnu raspravu, pluralističko učešće, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja.

Istina je da je jedino novo i u osnovi pozitivno zakonsko rešenje iz Mrdićevih zakona, a to je da o upućivanju u drugo ili posebno JT odlučuje VST umesto vrhovnog javnog tužioca, u javnoj raspravi predlagala struka, da ga je podržala i VK, ali ga ista politička većina koja ga tada nije prihvatila – sad predlaže. U toku donošenja Mrdićevih zakona ovo zakonsko rešenje povezano sa prelaznim odredbama i njegovim praktičnim sprovođenjem, je pretvoreno u svoju suprotnost. Reč je o samostalnoj odredbi čl. 12 st. 2 Zakona o izmenama i dopunama zakona o JT, kojom je propisano je tužiocu upućenom u drugo JT prestaje privremeno upućivanje u roku od 30 dana.

VK, kao nikad ranije, konkretno ukazuje na ozbiljne nedostatke u izmenama pravosudnih zakona koji „pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva“.

Zbog toga, ovde navodimo samo njihove ključne preporuke u odnosu na zakone o javnom tužilaštvu vratiti nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezno uputstvo, devoluciju i supstituciju; nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada treba da ostane u okviru VST-a; umesto obavezne prethodne saglasnosti zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno JT ima obavezu da obavesti
Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji; privremeno imenovanje glavnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja, i isključivanja mogućnost njihovog ponovnog izbora na isto mesto po isteku mandata; ukinuti mogućnost ponavljanja privremenih upućivanja i ograničiti ih na isti hijerarhijski nivo.

Posebno naglašavamo stav VK da „tužioce čija su upućivanja prerano okončana treba vratiti na funkcije, uz uvoženje mehanizma za njihovu postepenu zamenu kroz redovna imenovanja. Obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.“

Poseban problem je što je potpuno podeljeni VST, borbom za lični prestiž između frakcija Z. Dolovac i N. Stefanovića, doveo u pitanje legitimitet i legalitet svog rada posle spornih kandidatura i izbora za nove članove iz reda tužilaca. O tome je protivurečne odluke donosio Ustavni sud, iako se povodom ponovljenog glasanja vodi predistraga u TOK-u zbog prigovora i javnog svedočenja da su na ovo glasanje nezakonito uticali BIA i pojedini glavni tužioci.

Takav VST je na osnovu jednog nedostajućeg tužilačkog glasa, odlučio da četvoro tužilaca koji rade na najdelikatnijim predmetima u TOK-u, kao što su „Nadstrešnica“ i „Konjuh“, kao i tužiteljka koja nas je predstavljala u „Eurodžastu“, ne dobiju podršku za svoj dalji rad. Niko od dva kandidata za predsednika VST iz reda tužilaca, nema podršku da bi bio izabran za predsednika. pa predsedava potpredsednik. Vrlo brzo će odgovore na pitanja šta će biti sa Mrdićevim zakonima morati da daju politička vlast, ali i Upravni i Ustavni sud. Ako budu radili i hteli da rade, jer je početak jula i mogući termin održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Autor je sudija u penziji, nekadašnji član VSS-a

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.