Razumemo li dobro pojam rasizam

Utakmica je prekinuta zbog navodnog „rasističkog“ ispada četvrtog sudije iz Rumunije.

Taj sudija se radio-vezom javio glavnom sudiji utakmice, i preneo mu da jedan od trenera turskog tima sa klupe dobacuje uvredljive reči glavnom sudiji.

Pri tome, radi identifikacije osobe koja to čini, izrekao ovih dana toliko kritikovanu rečenicu, odnosno toliko kritikovanu reč „ala negru de acolo, nu se poate asa ceva“ ili prevedeno „onaj crnac tamo, ne može to tako“ misleći na nepristojno dobacivanje glavnom arbitru.

Čuvši to reagovali su ljudi sa klupe i ušli u raspravu sa sudijom, a onda i napustili utakmicu.

Interesantno je da je i među igračima PSŽ bilo dosta igrača Afroamerikanaca pa se i ovaj tim solidarisao sa timom iz Turske.

Obe ekipe su insistirale da meč ne može da se nastavi sa sudijom koji je to izrekao i tako je i bilo.

Iz ovog kratkog uvoda se vidi da inkriminisani sudija nije ništa drugo vulgarno upotrebio, niti je bilo šta drugo uradio, što bi se moglo osuditi kao rasizam već se osuđuje samo što je upotrebio reč „crnac“.

Da li to znači da tu reč treba izbaciti iz rečnika, jer uvek postoji opasnost da je u razgovoru nesmotreno ili namerno izgovorite, bez ikakvih zlih namera, a onaj koji to sluša može shvatiti da je vaše izgovaranje reči „crnac“ bilo zlonamerno.

Ovakve osude rasizma se mogu češće čuti i videti na stadionima kada gledaoci skandiraju „crnčuga“ za pojedine igrače na terenu, ali to je već nešto sasvim drugo i za osudu.

Po nekada se u sredstvima javnog informisanja govori da su Evropljani rasisti upravo zbog ovakvih slučajeva.

Međutim, postavlja se jedno drugo pitanje.

Šta bi se desilo da u fudbalskim timovima iz Afrike, među svim igračima bude i po jedan ili dva belca.

Ne znamo kako bi se ponašali ti gledaoci na tribinama.

Da li bi oni skandirali „belci“ ili možda nešto drugačije.

S druge strane, da li bi se uopšte reč „belac“ od tih gledaoca smatrala rasističkom.

Koliko mi je poznato, za sada to nismo u mogućnosti da vidimo i čujemo, jer u tim afričkim timovima nema igrača bele rase.

Sve ovo me je podsetilo na moje detinjstvo i ranu mladost.

Rastao sam na Kosovu i Metohiji.

Tada je u razgovoru bilo nezamislivo upotrebiti reč Šiptar ili Albanac u prisustvu nekog od njih.

Oni bi to shvatili kao provokaciju ili uvredu i bili su spremni da reaguju.

Nažalost, naruku im je išla i naša tadašnja vlast koja bi te odmah osumnjičila ili optužila za šovinizam, da ne kažem rasizam.

A vidimo dokle smo danas stigli.

Za samu reč „rasizam“ konsultovao sam više rečnika, ali mislim da je to najbolje objašnjeno u „Psihološkom rečniku“, autora Dragana Kostića, u kome se kaže da pojam „rasizam“ podrazumeva učenje koje se zasniva na tvrdnji da postoje više i niže rase.

Uz ovo, treba reći i da postoji i pojam „rasne predrasude“, što predstavlja iracionalno verovanje o vrlinama i manama pojedinih socijalnih grupacija.

Ovakve predrasude su otporne na promene samim time što su iracionalne pa su nedostupne racionalnim razlozima.

Pod pojmom „rasne razlike“ podrazumevaju se antropološke razlike između pojedinih varijeteta ljudskih vrsta, koje se mogu objektivno utvrditi, ali psiholozi i drugi eksperti kažu da postoje i kulturne i psihološke razlike koje se teže mogu objektivizirati.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta