Referendumska vakcina opozicionog optimizma 1Foto: Privatna arhiva

„Niš je pao“, moglo se pročitati u nedelju uveče na društvenim mrežama. Pisali su uglavnom simpatizeri i članovi opozicionih stranaka.

Od pojedinih naprednjaka je pre moglo da se čuje „da je referendum pukao“, ali ukupni rezultati koje je njihov lider pročitao u stranačkim prostorijama pokazuju da je ipak urađeno ono što je i planirano – Ustav će se menjati.

Pukli su, doduše, ili pali još Beograd, Novi Sad i Čačak. Možda još neki grad. Čekaju se rezultati RIK-a koje pojedine opozicione partije već osporavaju i ne priznaju. Uglavnom, u pomenutim mestima je više građana na referendumsko pitanje o ustavnim promenama iz oblasti pravosuđa odgovorilo sa „ne“.

To se, makar u Nišu, vidi kao opadanje podrške lokalnoj SNS garnituri na vlasti i svi sa nestrpljenjem čekaju 3. april kada će se glasati za predsednika i parlament.

Međutim, kako je to jedno ustavno pitanje koje se tiče svih nas bez obzira na veru, boju kože, a posebno političko opredeljenje, postalo politička tema broj jedan?

Možda baš zato jer je rezultate referenduma pročitao predsednik države i stranke, a ne predsednik Republičke izborne komisije. Da stvar bude gora, to je učinio u stranačkim prostorijama sa političkim sloganom iza njegovih leđa.

Namerno ili ne, ali referendumskom rezultatu je data politička boja. Posebno ako se uzme u obzir da je na toj Vučićevoj konferenciji predstavljena samo ukupna „pobeda“ potvrdnog odgovora.

Smislenije, u kontekstu političke neutralnosti, bilo bi da je rezultate, ako već to nije mogao predsednik RIK-a, pročitao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. On je u ime tela koje predstavlja, na kraju, i raspisao referendum.

Ali ne, čitanje se desilo u prostorijama SNS-a, sa mesta gde su se slavodobitno objavljivale i neke druge izborne, ali političke pobede. Tamo gde se igralo kolo uz trubače. Tamo gde se sadašnji ambasador Srbije u SAD Marko Đurić hvatao za glavu čuvši rezultate jedne od ubedljivih izbornih pobeda naprednjaka.

Sada je ceo taj performans izostao, osim nekoliko stidljivih aplauza, a razlog za to nije bila samo, ne toliko politička pobeda, već i rezultati u velikim gradovima.

Zato opozicioni optimizam nije uzaludan. Jasno je da SNS nije digao svoju kompletnu mašineriju za glasanje u nedelju. Nije, jer nije ni previše, makar u javnosti, pridavao pažnje tom veoma važnom događaju. Uz kontrolu biračkih mesta onog dela opozicije koji se sa vlastima o izbornim uslovima dogovarao mimo EU, došlo se do toga da su veliki i veći gradovi rekli „ne“.

Opozicija upravo to „ne“ i predstavlja delom kao kontru ili čak otpor vlasti i naprednjacima. Nazivano je to i kao „prvi udarac režimu“ i prikazivano kao početak njihovog kraja. Ali koliko je to realno?

Izlaznost je bila mala, a i neki simpatizeri SNS su glasali „ne“. S druge strane, dobar deo opozicije nije ni izašao na glasanje. Jedan deo onih koji su glasali, izjašnjavanje na referendumu gledao je i kroz ličnu prizmu pravosudnih amandmana ili potencijalnog pritiska Zapada, a ne kroz politiku i strančarenje.

Nesumnjivo je da je sve to uzdrmalo naprednjake, stranku koja poslednjih godina nije navikla da gubi. A i tamo gde je gubila, radila je sve samo da preokrene vladajućuju većinu u svoju korist.

Ali koliko je ovo injekcija optimizma opoziciji, toliko je i buđenje zadremalog naprednjačkog lava.

Nema sumnje da pripreme SNS za izbore 3. aprila već uveliko traju. Na kraju, stranačko-funkcionerska kampanja je svakodnevna. Građani su potpuno sluđeni i ne znaju da li im se sa TV-a obraća predsednik stranke ili države. Premijerka ili funkcionerka SNS. Retorika je u skoro svim situacijama postala ista – red uspeha, red obećanja i blaćenje opozicije koja nema ni priliku da direktno odgovori.

Posle ovih rezultata ubaciće se ne u petu, nego u šestu brzinu, jer moderne službene „škode“ koje voze naprednjaci i to imaju. Mobilizacija članstva i simpatizera će postati još ozbiljnija, a da je tako potvrđuju i vina sa potpisom Vučića koja se dele odabranima. Do sada su bile samo SNS kafe i čokoladice.

Šalu na stranu, neće biti resursa koji SNS neće angažovati kako bi odneo sve pobede.

Za Beograd i Novi Sad se možda i očekivalo, ali velika je stvar što je Niš rekao „ne“. Posebno posle mudrog ćutanja na džinovski poster Vučića koji je postavljen u centru grada. Dobro je da politički život pulsira, makar i na ustavnim pitanjima, iako je delovalo da je jedna ravna SNS linija. Od samog „ne“ veća i jača poruka je mala izlaznost. To pokazuje šta građani misle o vlasti i koliko joj veruju kada ih pita o promeni Ustava.

Ali daleko smo od toga da je „Niš pao“ i da će, osim ustavnih, biti i nekih političkih promena. Niški i svi drugi opozicionari moraće narednih meseci mnogo ozbiljnije i više da rade ukoliko žele da SNS-u pomrse račune 3. aprila. Ozbiljnije u pripremi, angažovanije u kampanji i hrabro na biralištima u izbornom danu.

Sami biraju da li će ovo „ne“ u velikim gradovima biti opoziciona vakcina sa dugotrajnim efektima ili samo jedna injekcija sa kratkotrajnim dejstvom. Do sledećeg bustera.

Autor je novinar iz Niša

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.