Vladimir Gajić Foto: Medija centar

Ova udica koju je režim bacio preko Fonda za otvoreno društvo, FPN, Sonje Liht i Metju Palmera, progutana je od strane opozicije, sa rekao bih dečačkom naivnošću u šta želim da verujem, da se samo radi o naivnosti, a ne o nečem mnogo gorem.

Malo upućeniji građani jako dobro znaju, da ovde nema govora o tome kako je organizatorima „dijaloga“ tek tako pala na pamet ideja da okupe vlast i opoziciju i reše Gordijev čvor u kojem se nalazi naše društvo. Iza toga, jasno je, stoji lično Aleksandar Vučić kome je bio neophodan privid pokušaja da se pokrene demokratski proces u Srbiji.

Nisu spremni EU i SAD da okončaju stogodišnji etnički konflikt na Kosovu bez legitimnog učešća srpske strane u konačnom rešenju. Iako su sva pitanja, pa i kosovsko, pre svega demokratsko pitanje, velikim silama nije mnogo stalo da srpsko društvo bude i demokratsko. Dovoljan je samo privid. Za privid demokratije, pravne države, slobodnih medija, borbe protiv kriminala i korupcije… za privid života , majstor opsene je Aleksandar Vučić.

Da li se može pregovarati ili voditi dijalog između političkih stranaka o poštovanju Ustava i zakona Republike Srbije ? Naravno da ne može. U Srbiji, Ustav i zakoni vladajućoj političkoj eliti služe samo da ih pokažu kako postoje ako ih neko pita. Ničemu drugom ne služe. Pravna država ne postoji, sem na bezvrednom papiru koji se zove Ustav. Srbija nije samo zarobljena država, ona je i oteta država. Da li opozicija sme svemu tome da daje legitimitet učešćem u jednom prividu dijaloga iz kojeg samo opozicija može da pretrpi štetu, to je pitanje na koje treba dati odgovor.

Nije još kasno da opozicija to razume i da očuva svoj jedini politički adut koji danas ima, a to je odluka o bojkotu izbora. Bojkot je politička investicija i za opoziciju i za narod koji predstavlja. Totalni bojkot, bez ikakvih rezervi koje se ovih dana postavljaju pitanjem „a šta ćemo sa Šapcem i Starim Gradom“? Nisu ni Šabac ni Stari Grad važniji od Srbije.

Predsednik SNS je taj koji nas je doveo u poziciju koja se može opisati sa „Mi ili On“? To je jedina linija podele, s jedne strane diktator, sa druge strane građani Srbije.

Oni delovi opozicije koji odluče da uprkos svemu izađu na izbore postaće deo režima. Pravoj opoziciji i to odgovora, da sve bude kristalno jasno. Preskočićemo izbore 2020 i nastavićemo da radimo sve što je moguće da bi pobedili na izborima 2022. godine. To je čini mi se jedini pravi izbor koji stoji pred nama. Za to nam trebaju samo dve stvari. Prva je da držimo svoju reč koju smo dali građanima i druga je, da imamo karakter koji je od malo tvrđeg materijala nego što je ratluk.

Autor je advokat iz Beograda

Povezani tekstovi