Sa Vučićem na korak od očaja 1Foto: Nenad Kovacevic

Izgleda apsurdno ali je istinito. Dok je u sredu 15. septembra čitava planeta obeležavala Međunarodni dan demokratije, na inicijativu okupatorske vlasti u Srbiji i u njihovom „srpskom svetu“ obeležen je dan srpskog jedinstva, slobode i zastave.

Srbovalo se mnogo jače i otvorenije nego što je to radio Milošević posle pada komunizma. Slobizmom su svojevremeno srpski komunisti pokušali nemoguće: da se uz pomoć crkve i nacionalizma bore za Jugoslaviju, odnosno za ideju „svi Srbi u jednoj državi“.

Miloševićeve neuspehe u „odbrani ugroženog srpstva“, Vučić danas pokušava da nadomesti uz pomoć hitlerovske ideje o „srpskom svetu“. Time su i de facto i de jure, potvrdili da demokratija više ne stanuje u našoj zemlji. Bez obzira što ga je odlazeća politička mentorka iz Nemačke Angela Merkel proglasila „velikim demokratom“ i istinskim borcem za pravnu državu.

Prosto je nezamislivo da „Muti“ ne zna da je srpska politička scena kriminalizovana, da Srbija nema političke partije koje se na izborima nadmeću sa svojim političkim programima. Nema višestranački parlament, nema od vlasti nezavisne medije niti organizacije civilnog društva. Nema ljudskih prava i sloboda, niti nezavisne sudske vlasti. Merkelova je i nehotice, odlazeći iz Beograda, otkrila da se iza njene posete krije podrška Vučiću da realizuje koruptivni i antiekološki projekat firme Rio Tinto.

Briga nju za naše društveno uređenje i zato što demokratski sistem podrazumeva da građani imaju pravo da znaju sve o finansijama, imovini i novčanim izvorima onih koji politički vode društvo. Jer ljudi moraju imati garanciju da ti koji raspolažu njihovim novcem, nisu korumpirani, odnosno da se ne bave nezakonitim korišćenjem društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja lične koristi. Srbijom vlada najkoruptivniji režim u Evropi pljačkajući državu i društvo na dnevnom nivou i pokrivajući to navodnim nacionalnim interesom.

Mi živimo u iluzornoj, falsifikovanoj i nadrealnoj stvarnosti. Razorna sujeta bolesnog predsednika uništava sve pred sobom. Gotovo svakodnevno, umesto ideja, on izbacuje parole zakletve, osude, pretnje i hvalospeve o sebi. Kao turski beg, celu srpsku privredu pretvorio je u svoju prćiju. Te njegove svakodnevne konferencije za novinare na kojima on i pita i odgovara nisu ništa drugo nego cirkuska predstava koja građanima treba da pokaže kako su on i njegova zločinačka koalicija, vredni, kako ozbiljno rade i misle na budućnost građana.

A neprosvećena i zaostala Srbija kao „mrtvo more“ rezervoar su njihovih manipulacija. Zato je i uništeno školstvo i prosveta. Jer neobrazovani ljudi ne mogu da prepoznaju svoj interes već slepo slede laži i obećanja konobara, kafe kuvarica, šofera i svih tih kupaca diploma i doktorata koje je on pretvorio u ministre i kvazi političare. Dokaz je parlament u kome svi misle, govore i rade kao ON. Njihovi mozgići funkcionišu samo na njegov lik ili ime.

Prošle nedelje je Jorgovanka Tabaković, privatna blagajnica, na mestu guvernerke Narodne banke, nadmašila sve njegove poltronske pristalice izjavom: „Često pitam Vučića, Aleksandre da li te je ovaj narod dostojan?“ To udvaranje bolesnom vođi sa mesijanskim sindromom, to podilaženje njegovoj bolesnoj psihi, prostoti i primitivizmu, to svakodnevno medijsko laganje naroda, ruši same temelje države jer umrtvljuje ljude i čini ih tupoumnima. Moramo na svaki način srušiti tu njihovu „patrijotsku“ verziju demokratije bez institucija, zakona, prosvećenosti i javnog mnjenja.

Vlast koju čine ratni profiteri i huškači kao i ljudi sa društvene margine i društvenog taloga, dovela je Srbiju na korak od očaja. Jedini spas jeste izlazak iz višedecenijskog komunističkog i nacionalističkog totalitarizma i temeljno raščišćavanje sa nosiocima ratne politike iz devedesetih godina prošlog veka. Svi oni moraju biti lustrirani odnosno izbačeni iz političkog i javnog života. Moraju biti sudski procesuirani zbog zločina koje su činili od devedesetih godina do današnjih dana. I konačno mora im se oduzeti sva nezakonito stečena imovina. To je naravno lako reći a teško ostvariti.

Narod međutim lepo kaže: Mrak je najgušći pred svitanje. Uveren sam da će autentično srpsko društveno biće a ne „Srpski svet“, naći izlaz i iz ovog beznađa. Istorija nas uči da se najbolje ideje rađaju u bezizlazu i da će tako biti i ovoga puta.

P. S. Mnogi čitaoci Danasa, s pravom su mi skrenuli pažnju da je rodonačelnik srpske „duboke države“ Rastko Nemanjić – Sveti Sava. On je poistovetio Crkvu i državu svojom verzijom pravoslavlja koja se danas zove Svetosavlje. I zaista Svetosavska crkva i „Služba“ glavni su faktori srpske „duboke države“ koja se širi pod parolom „Srpski svet“.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

42 reagovanja na “Sa Vučićem na korak od očaja”

  1. Demokratije nema nigde u svetu, to je laž i prevara kojom se zapad služi u pohodu na nezavisne i suverene države. A ovaj ludak na slici je očajni luzer, koji samo u antivučićevim medijima može da laprda .

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.